Упркос томе што је Основно државно тужилаштво у Подгорици још 24. јуна поднијело оптужни предлог против Данила Мандића, на основу чега му је два дана касније продужен притвор, тај тужилачки акт није достављен ни оптуженом, ни његовом браниоцу, адвокату Мироју Јовановићу.
То пише у жалби на продужење притвора, коју је предао Јовановић.
Он у жалби набрајао, како тврди, низ озбиљних повреда закона и уставних права окривљеног, због којих се тражи укидање рјешења и хитно пуштање Мандића на слободу.
Синовца предсједника Скупштине, Андрије Мандића, терете да је 19. априла у у центру главног града ранио Дарка Перовића и Ариса Турковића. У притвору је од 21. априла, а у међувремену Више државно тужилаштво у Подгорици оцијенило је да се у радњама тог неформалног тјелохранитеља шефа парламента Андрије Мандића, нису стекли елементи бића кривичног дјела тешко убиство у покушају, за које је вођена истрага. Због тога је предмет достављен на даље поступање Основном државном тужилаштву у Подгорици.
“Предлажем да се жалба уважи, побијано рјешење укине, евентуално преиначи, а окривљени одмах пусти на слободу, с обзиром да су у поступку који је претходио доношењу рјешења начињене бројне суштинске и процесне повреде права окривљеног. Оспорено рјешење представља примјер судске интервенције пристрасног суда засноване на шаблонским образложењима, која апстрактно понављају законске формулације без икакве конкретне анализе релевантних околности предмета. Штавише – првостепени суд површно анализира и нетачно интерпретира исказе четири свједока, од укупно 11 саслушаних и притом нити једном не помиње исказе два оштећена лица”, пише у жалби на рјешење Основног суда.
Као основни аргумент, одбрана наводи да ни окривљени ни његов бранилац нису добили оптужни предлог на који се рјешење суда позива, што је, објашњава Јовановић, директна повреда Закона о кривичном поступку и права на правично суђење.
“Члан 447 став 2 обавезује да се оптужни предлог поднесе у потребном броју примјерака за суд и окривљеног, што значи да одбрана мора добити примјерак прије било какве судске одлуке засноване на том акту. Недостављањем оптужног предлога одбрани, суд је поступио супротно овим императивним одредбама. Одбрана није знала шта се окривљеном формално ставља на терет наведеним оптужним предлогом, нити је могла упоредити разлоге за притвор са садржином оптужног предлога”, пише у жалби, у коју су “Вијести” имале увид.
Сумњају да је судија пристрасна
Посебан акценат у жалби стављен је на наводну пристрасност судије Жељке Јововић, која је претходно, због ранијих поступака против функционера исте политичке групације у којој је Мандић запослен као возач, већ била изузета из сличног предмета.
“Поступање од стране судије Жељке Јововић представља повреду права на непристрасан суд по објективним критеријумима – нема доказа за основану сумњу да је окривљени извршио кривично дјело, нема навода о облику/врсти кривице окривљеног по члану 13 ЗКП, нису испуњени законски разлози за притвор из члана 448 ЗКП, све повреде имају карактер лаких тјелесних повреда у смислу члана 152 КЗ, постоји погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, у смислу члана 388 ЗКП, с обзиром на то да докази не потврђују учешће окривљеног”, пише у жалби.
Адвокат је у том поднеску цитирао и наводе из текста објављеног у “Вијестима”, а који се односи на преписку суткиње Јововић са некадашњом предсједницом Врховног суда, Весном Меденицом.
“Објављена је преписка која се тиче директно политичке организације/тада дијела коалиције у којој је окривљени службени возач”, пише у жалби.
“Судија која је већ једном била изузета због губитка изгледа непристрасности не може више поступати у предметима исте групације, посебно ако је њено претходно поступање укључивало неформално коментарисање одлуке прије њене доставе странкама”, написао је Јовановић, прецизирајући да је иста суткиња тада изузета од поступања у предмету једног од лидера Демократског фронта, Милана Кнежевића.
“Суткиња Жељка Јововић није смјела поступати у овом предмету. Обавеза изузећа није била ствар личне процјене или етичке дилеме – већ правна дужност која произилази из јасно утврђених чињеница и претходног формалног изузећа”, написао је он.
Јовановић констатује: “Притвор је продужен на основу поднеска, Оптужног предлога који одбрана никада није видјела, а камоли анализирала, што је правно недопустиво”.
Образложио је да је на тај начин повријеђен члан 12 Законика о кривичном поступку, који налаже да се окривљеном обезбиједи довољно времена и могућности за припрему одбране.
“То обухвата и конкретно вријеме за испитивање навода оптужног предлога у односу на чињеничне и правне разлоге наведене у рјешењу о притвору. Без достављеног оптужног предлога, одбрана није имала ни садржај ни рок у односу на који би припремила процесно изјашњење”, пише у жалби.
Јовановић наводи да је учињено ирелевантним формално постојање браниоца – јер му није достављен кључни акт поступка почетка самог поступка.
Много тога је између редова
Адвокат Јовановић у жалби је цитирао и исказе свих свједока, а нарочито Перовића, којег је на саслушању у Вишем државном тужилаштву питао дозвољава ли могућност, да је испитивање пред инспекторима, а имајући у виду стање у којем се свједок налазио због употребе супстанци – у комуникацији са полицајцима субјективно доживио као уцјену, а да је истини ближе оно што је прво саопштио: “Било је ту много тога између редова”.
“Ја сам био у хаосу и у јако тешком психичком стању, а између редова је било много тога. И оно што бих поновио, није Данило Мандић пуцао у Дарка Перовића”, одговорио је Перовић тада.
(Вијести)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Јовановићу Мироје. Као адвоката те цијеним као човјек си нула. Ти глумиш психијатра , психолога и хоћеш да Вучићу забраниш да се бави политиком. Ти би ове петоколонаше са 5 октобра. Би Ове што би Србију да продају. А себе видиш за министра правде.