Пресуда Караџићу могла би бити окидач за хибридни рат против Републике Српске
1 min read
Лидери вехабијског покрета у БиХ одбили су да испоштују захтјев поглавара Исламске заједнице, Хусеина Кавазовића, да затворе илегалне месџиде и џемате, вјерске објекте и вјерске заједнице у којима без неопходне, законом прописане сагласности, обављају одређене активности. Они нису уважили дати рок који је трајао до краја фебруара, те је Кавазовић позвао државне органе да реагују.
Пише: Предраг Ћеранић
У крајње оштро интонираном саопштењу, из Исламске заједнице је указано да је оно што се у вехабијским месџидима пропагира текфир идеологија, која је „подлога на којој су израсли монструми који на ратиштима Блиског истока чине злодјела која са учењем ислама немају никаква додира и која нису виђена у четрнаестостољетној повијести муслиманске праксе“.
Након што су вође параџемата одбиле да се потчине Исламској заједници, уз образложење да су они ту због 50 000 наоружаних четника, сваки разговор о потреби европског понашања и пута БиХ у ЕУ престаје. То уједно говори да параџемати артикулишу јасне политичке ставове и поруке иза којих стоји оружана сила. Параџемате можемо сматрати политичким крилом Исламске државе у БиХ, и стога треба очекивати врло неповољне сценарије.
Све су прилике да држава неће реаговати јер је вехабијска заједница постала политички фактор, на који се увијек рачуна уочи избора, при чему се пренебрегавају безбједносне импликације које се за овај радикални покрет везују. Из полиције Федарације БиХ већ је саопштено да се не осјећају позвани да против параџемата који наставе са радом било шта предузму, и указали на комуналну полицију као надлежну институцију. Најпозванији да реагује по овом питању члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић има „паметнија посла“ који се своде на урушавање и измјене Дејтонског споразума методом „корак по корак“. Флоскулама о Бриселској фази Дејтона тај напор подржава и ЕУ.
Постоје два проблема која се могу довести у везу са неријешеним питањем илегалног организовања вехабијског покрета. Први је мигрантска криза. У марту и априлу очекују се велики таласи миграната који би, вољом ЕУ, требало да се „усидре“ на Балкану, односно на „балканској рути“. При томе се мисли на Грчку, Македонију и Србију, јер ће границе Мађарске и Хрватске бити ограђене жицом и обезбјеђене од оружаних снага, односно, границе ЕУ чуваће НАТО. Грчка ће бити изузета и препуштена самој себи.
