Представа о суровој дигиталној генерацији
1 min read
Из представе „Младеж без Бога” (Фотографије Монтажстрој и Битеф)
Рад на представи „Младеж без Бога” заправо је био инспирисан истоименим романом Едена фон Хорвата из 1936. године. Кренули смо од идеје да адаптирамо то дело из доба нацизма с намером да сценски пропитамо како изгледа радити га 2018. и 2019. године, каже за „Политику” хрватски редитељ Борут Шепаровић.
Његова представа „Младеж без Бога”, у копродукцији Монтажстроја и ЗКМ-а, биће изведена вечерас с почетком у 21 сат као четврта премијера овогодишњег 53. Битефа на сцени Атељеа 212.
Шепаровићев ауторски пројекат „Младеж без Бога” третира проблем вршњачког насиља индукованог опсесијом видео-игрицама и фотографисањем свега, па и најгорих бруталности и њиховог шеровања на друштвеним мрежама, али и пораста нацистичких идеја међу младима, а што се повезује и с „белим, хришћанским” тероризмом, као што је био Брејвиков злочин.
– Оно што би сам наслов за аутора Едена фон Хорвата могао преведено да значи, јесте „младеж без вредности”, или с вредностима које су из перспективе политичке коректности дискутабилне. Управо то су разлози зашто смо желели да радимо ову представу: да проверимо шта би то значило данас, не само у Хрватској, или региону, већ у европском, светском контексту јер „Младеж без бога” је представа о европском идентитету као белом хришћанском идентитету – каже Шепаровић и уједно објашњава шта је у фокусу представе „Младеж без Бога”:
– То је представа о Европи данас, о краљевству нихилизма. Када је реч о Европи, нисам неки претерани оптимиста. Мислим да је на делу враћање фашизма „на нови начин”. Данашња младеж, па тако и хрватска, друштвено-политичку свест примарно формира посредством друштвених мрежа, више него уз помоћ родитеља, пријатеља или новинарских сајтова што, у комбинацији с недостатком информацијске писмености у школама, отвара прилику за политичку манипулацију и радикализацију. И то је темељ те представе о суровој дигиталној генерацији. Уместо свастике из прве половине 20. века и црних чизама у другој половини, данашња мржња и свеприсутни социјални дарвинизам ујединили су и мобилисали нове миленијске неонацисте.
Одмах после објављивања романа „Младеж без Бога” Едена фон Хорвата ово дело сврстано је у једну од најважнијих књига у канону антиратних романа који критикују нацизам. Ауторска екипа истоимене представе као инспирацију је узела и дело „Хероји” Франка Берардија, у којем окупља већину ликова из представе: Ерика Хариса, Дилана Клеболда, Чоа Сенга Хуија, Пеку Аувинена, редом убице из школа, који су своје крваве походе завршили самоубиством, као и Андерса Брејвика.
Шта нас је данас довело до ове сценске приче, слике, размишља за „Политику” презаузети Шепаровић, кога смо протеклих дана затекли у раду на позоришно-филмском пројекту „Недовршено”, који се бави разградњом система јавног здравства на примеру недовршене Универзитетске болнице у Загребу. Дуга историја и околности њене изградње предмет су истраживања у склопу вишегодишњег пројекта уметничког колектива Монтажстрој.
