ИН4С

ИН4С портал

Пракса дисциплинских поступака судија и тужилаца у Црној Гори није довољно развијена

1 min read

Пракса дисциплинских поступака судија и тужилаца у Црној Гори није довољно развијена, а да би тај систем био функционалан неопходно је едуковати грађане, саопштено је на прес конференцији Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ).

Програмски директор ЦеМИ-ја, Иван Вукчевић, казао је представљајући Компаративну анализу дисциплинске одговорности судија и тужилаца са посебним освртом на Црну Гору да је у складу са Стратешким циљем 1 из Стратегије реформе правосуђа и пратећег акционог плана видљиво да су активности у циљу промовисања одговорности на основу Етичког кодекса усмјерене на едукацију судија и тужилаца, али и грађана, „што није случај са дисциплинском одговорношћу“.

Код ње су предвиђени едукација судија и тужилаца, састанци предсједника судова, али не и едукација грађана о дисциплинској одговорности која је веома важна да би систем дисциплинске одговорности био функционалан. Из тог разлога би у сљедећем акциону плану требало као обавезу утврдити спровођење едукације грађана о овом питању“, рекао је Вукчевић.

Према његовим ријечима, у оквиру Стратешког циља 4 који се односи на транспарентност није прецизно предвиђено да ће Судски и Тужилачки савјет објављивати одлуке које се односе на дисциплинске поступке, оцијењујући да је то потребно измијенити у сљедећем акционом плану.

Такође, потребно је унаприједити транспарентност, на чију важност указују већ поменути налази извјештаја Европске уније и Савјета Европе. Подстицањем транспарентности афирмише се модел дисциплинске одговорности и указује на то да и информације из поступака против судија и тужилаца треба да буду дате на увид јавности. На овај начин, стварају се услови за повећање повјерења грађана у рад правосудних органа“, истакао је Вукчевић.

Како је казао, неопходно је критички преиспитати постојећа рјешења у Закону о Судском савјету и судијама и Закону о државном тужилаштву, како са материјалног, тако и са процесног аспекта.

У циљу својеврсне генералне превенције треба предвидјети могућност да се судија/тужилац обрати Комисији за Етички кодекс за мишљење поводом конкретног поступања и да тим поводом може добити одговор путем wеб-странице са анонимним приступом“, навео је Вукчевић.

Оцијенио је да је потребно ближе описати радње дисциплинских прекршаја и јасно разликовати њихова „преклапања“ са описом повреда Етичког кодекса.

Ово из разлога што компликованост друштвених односа усложњава и линију њиховог разграничења. Изричито треба утврдити немогућност паралелног вођења дисциплинског поступка и поступка за повреду Етичког кодекса“, рекао је Вукчевић

Како је истакао, ширење врста дисциплинских санкција, као корелатива између учињене повреде и санкције која се за њу изриче, допринијело би оснаживању принципа пропорционалности, што посебно важи за лакше дисциплинске прекршаје.

Списку овлашћених предлагача требало би додати и Судски савјет/Тужилачки савјет као орган или то право дати дијелу његових чланова (нпр.1/3). Неопходно је брисање обавезе подносиоца предлога да без претходно спроведене истраге, предлаже санкцију дисциплинском тужиоцу“, казао је Вукчевић.

Он сматра да је потребно и другачије уредити двостепеност у одлучивању у дисциплинским поступцима против судија на начин да другостепени орган буде Уставни суд;

Потребно је скратити рокове застарјелости у дисциплинским поступцима, као и дефинисати поступање у случају да у току трајања дисциплинског поступка судија или тужилац поднесе оставку, односно предвидјети могућност да се дисциплински поступак у том случају настави“, рекао је Вукчевић.

Извршна сарадница предсједника Управног одбора ЦеМИ-ја, Маја Бјелић, казала је је Компаративна анализа дисциплинске одговорности судија и тужилаца са посебним освртом на Црну Гору, настала у оквиру пројекта чији предмет је Правосудни интегритет, а чији је носилац ЦеМИ.

<

Општи циљ пројектних активности је унапређење у области објављивања информација кроз подизање свијести о важности независности и транспарентности правосудних органа. То ће бити постигнуто у оквиру сарадње невладиних организација и представника правосудних органа“, рекла је Бјелић..

Подсјетила је да анализа представља наставак сарадње ИФЕС-а и ЦеМИ-ја који су током 2019. године реализовали пројекат чији предмет је била иста тема, а активности су тада превасходно биле усмјерене на креирање акционог плана са циљем унапрјеђења система дисциплинске одговорности.

Носилац пројекта у оквиру којег је представљена анализа је Центар за мониторинг и истраживање (ЦеМИ), а подршку у његовој реализацији дали су Међународна фондација за изборне системе (ИФЕС) и Централна и источно-европска правна иницијатива (ЦЕЕЛИ).

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<