Попис становништва у априлу 2021. године доноси велике промјене

Попис становништва у Србији планиран за април 2021. године биће први на којем ће се за прикупљање података користити лаптоп рачунари, а уместо уобичајених 15 дана пописивање ће трајати читав мјесец. Попис 2021. специфичан је и по томе што би требало да буде последњи попис у Србији који ће спроводити пописивачи на терену, јер би попис 2031. требало да буде реализован на бази регистара. То су најзначајније промјене које доноси Предлог закона о попису становништва, домаћинстава и станова 2021. године, који је Влада Србије упутила парламенту на усвајање.

Начелница Одјељења за попис становништа Републичког завода за статистику (РЗС) Љиљана Ђорђевић најавила је у разговору за Н1 да ће за спровођење пописа 2021. године бити ангажовано знатно мање пописивача него раније.

“За разлику од пописа 2011. године, када су попуњавани папирни упитници и када је за рад на терену било ангажовано више од 36.000 пописивача, предвиђено је да се у попису 2021. подаци прикупљају помоћу лаптопова и да се за тај посао ангажује око 15.500 пописивача који посједују основна знања из области рада на рачунару“, истакла је Ђорђевић.

Сви подаци у попису прикупљаће се према стању на дан 31. марта 2021. у 24.00 сата, односно у поноћ између 31. марта и 1. априла 2021, а тај тренутак у статистици се назива “критични моменат пописа“. Подаци се прикупљају непосредно од грађана, методом интервјуа, при чему ће пописивачи помоћу лаптопова одговоре грађана на пописна питања уносити у електронске упитнике.

“Велика предност у односу на папирне упитнике су правила логичке контроле која су уграђена у саму апликацију, тако да не може да се догоди да се омашком пописивача упише, на примјер, да је дијете млађе од 15 година запослено. Такође, када се попуњавају подаци за дијете, апликација неће отварати питања која се односе на економску активност, чиме ће процес пописивања бити знатно убрзан. Уз то, биће и скраћен рок за обраду података, па ће прелиминарни резултати пописа бити представљени јавности у року од мјесец дана, док ће објављивање коначних резултата започети већ након шест мјесеци од завршетка пописа“, појаснила је саговорница Н1.

Нико нема приступ подацима, па ни порезници

Према њеним ријечима, циљ РЗС је да попис 2031. године буде спроведен преузимањем података из административних регистара, а основни услов за то је да заживе сви потребни регистри, на чему се, како каже, интензивно ради.

“Основна предност пописа базираних на регистрима јесте да се, за разлику од традиционалних пописа, који се због високих трошкова и комплексне организације спроводе у размацима од десет година, могу по потреби реализовати у далеко краћим временским интервалима. Једна од новина у предстојећем попису је то што ћемо се потрудити да обезбиједимо координате свих стамбених објеката, да бисмо основне податке као што су број становника или старосна структура, могли да дамо и за ниже територијалне јединице попут квартова“, објаснила је Ђорђевић, додајући да ће на попису 2021. године питање о броју биолошке дјеце први пут бити постављено и мушкарцима.

Помоћник директора Сектора друштвених статистика РЗС Снежана Лакчевић рекла је за Н1 да је Републички завод за статистику дужан да поштује начело статистичке повјерљивости које подразумијева заштиту података који се односе на појединачну статистичку јединицу.

“Суштина тог начела јесте да индивидуални подаци могу бити коришћени искључиво у статистичке сврхе. Притом, резултати обраде нису подаци о личности већ агрегирани подаци. Најважније је да грађани схвате да су њихови подаци потпуно безбједни и да нико нема право да те податке користи за наметање било какве обавезе. Примјера ради, не можете на основу резултата пописа да прописујете колики је некоме порез. То је регулисано и законом, тако да грађани могу да буду потпуно спокојни по том питању“, нагласила је Снежана Лакчевић.

Према њеним ријечима, кад се подаци прикупе и обраде, скидају се сви идентификациони подаци који су везани за одређено лице, зато што је, како каже, статистици циљ да објављује искључиво агрегиране податке на нивоу градова, општина и насељених места.

“Напредним софтверским рјешењима врши се примарно и секундарно прикривање података, тако да на основу прикупљених информација апсолутно неће моћи да се закључи о ком појединцу је ријеч. И сами пописивачи су дужни да сваку информацију коју добију од испитаника чувају као службену тајну и не смију ни са ким да их дијеле. Пописивач добијене податке уноси у лаптоп и затим их заштићеним каналима шаље у базу. Подаци се криптују, тако да чак и у случају губитка лаптопа нико неће моћи да им приступи“, подвукла је Лакчевић.

Она је подсјетила да су подаци из пописних формулара 2002. били прекуцавани, док су 2011. формулари били најпре скенирани, а затим се, уз помоћ рачунара, радило оптичко препознавање карактера.

Како су Ужичани завршили на острвцету у Тихом океану

“Највише проблема на претходном попису имали смо са читањем ћириличних слова, па се тако догађало да град Ужице као мјесто рада софтвер прочита као Ниуе, а касније смо сазнали да је ријеч о маленом полинежанском острву у Тихом океану. Тако смо добили дневне мигранте из Ужица који су масовно радили у државици Ниуе“, препричале су  саговорнице Н1 анегдоту са последњег пописа.

Пописом 2021. биће утврђен укупан број становника, домаћинстава и станова у Србији и њихов распоред по нижим просторним јединицама. Обезбиједиће се поуздани подаци о виталним, етничким, економским, образовним, миграционим и другим обиљежјима становништва, који су неопходни за добијање прецизне слике тренутног стања, али и за пројекције будућих кретања.

Подаци добијени пописом нарочито су важни за реално сагледавање обима и последица исељавања становништва у иностранство у последњих десет година, пада фертилитета и убрзаног старења становништва.

Пописивачи ће бити ангажовани путем јавног позива, уз услов да су пунољетни, да нису кажњавани и да имају најмање средњу стручну спрему и основно познавање рада на рачунару, а предност ће имати незапослени и студенти. Трошкови за спровођење пописа 2021. године процијењени су на 29,3 милиона евра, од чега ће Европска комисија обезбиједити готово половину – 14,2 милиона евра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: