Остарасмо, добра не видјесмо

Пише: Емило Лабудовић

Оно што су нам они радили, застарјело је и ван домашаја је руке правде. Оно што би ми требало да им радимо такође је застарало и неупотребљиво, а све друго се сматра одмаздом и насиљем над еврпским правом и правдом. Оно што нам раде то европско право и правда није и не може да застара па ево плаћамо цех за све своје „гријехе“ још од Кулина бана наовамо. А док се врти игра застаријевања, ми који смо, вољом и невољом, у њу били увучени, остарасмо. Остарамо, јер и онај који је тек био рођен онда када су нас… и на нас, „тројкама“, подмукло и из мрака, већ одавно сучу велике бркове.

Закони су, колико год да настају и дјелују под плаштом Богиње правде, само наличје силе и насиља. Уосталом, и богиња правде у својој руци високо држи мач. А мач, нарочито у узмахнутој руци, и није хируршки инструмент па да микронски прецизно разреже између права и правде, зто му се прилично често поткраде – неправда. И деси му се да не застари злочин већ да застари правда којом је требало да буде санкционисан. А давно, много, много прије него су стасали устави и кривични законици, народ је дефинисао преамбулу за њих која гласи: „кога бише и јебаше, остаде му к’о од баба“!

А можда је и право да правда закасни и застари. Јер ону неправду, оне батине, онај страх, она понижења више ништа не може да исправи и излијечи. Чак и да их повјешамо и постријељамо, утјеха би била сувише мала и само би разочарала. Једино што би било праведно и што би било каква – таква правда било би њихово извођење из мрака и тајних фиока Удбе. Објавити имена свих, од креатора, налогодаваца па до последњег батинаша, и пустити их да трпе презир оних које су тукли, понеку њихову псовку и пљувачку у лице. Јер, бол од батина прије или касније прође, бол од срамоте и презира не да не пролази него се као куга шири и на потомсто.

За нас, шпијунираме, тучне и затваране, који остарасмо чекајући и надајући се „добру“, то би можда било једина сатисфакција и доказ оне утјешне да је „правда спора, али достижна“! И нека то буде што прије, јер остармо, добра не видјесмо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: