Пола вијека од марша Мартина Лутера Кинга

У САД је обиљежено педесет година од како је борац за грађанска права и свештеник Мартин Лутер Кинг Млађи, предводио марш који је промијенио животе Американаца.

Са мјеста са кога је прије 50 година Мартин Лутер Кинг одржао чувени говор „Имам сан“, амерички предсједник Барак Обама поручио да је потребна „стална будност“ како би се сан истакнутог активисте остварио. Обама је одао почаст великом борцу за људска права.

Говор који је промијенио САД

Први црни амерички предсједник одао је почаст великом борцу за људска права на степеништу Линколновог меморијалног центра у Вашингтону, на истом мјесту на коме је прије 50 година Кинг одржао свој чувени говор „Имам сан“.

„Он је и потлаченима и тлачитељима понудио пут спасења. Његове ријечи посједују моћ и пророчанство без премца у нашем времену“, рекао је Обама.

Обама је у говору пред хиљадама окупљених рекао да жртве Кинга и његових сабораца у борби за расну једнакост „нису биле узалудне“ и одао пошту свима онима који су се упорно годинама борили за грађанска права.

„Због њиховог марша, локалне власти су се промијениле, парламенти држава су се промијенили, Конгрес се промијенио и, коначно, Бијела кућа се промијенила“, рекао је Обама.

Амерички предсједник подсјетио је да су се хиљаде Афроамериканаца 1963. године придружили Кинговом „Маршу на Вашингтон“ како би тражили своја права и пробудили „дуго успавану свијест“ своје земље.

Обама, коме појединци замјерају да се није потрудио да помогне афроамеричкој заједници, која је и даље оптерећена сиромаштвом и препрекама у напредовању, одбацио је тврдње да се мало шта промијенило за црначко становништво од Кинговог чувеног говора.

Обама је истовремено нагласио да још много тога треба да се уради како би се остварио Кингов сан и да је неопходна „стална будност“.

На скупу су говорили и бивши предсједници из редова демократа Бил Клинтон и Џими Картер, а присуствовали су му и чланови Кингове породице.

Марш на Вашингтон

Прије 50 година, 28. августа 1963, око 250.000 људи учествовало је у Маршу на Вашингтон узвикујући слогане „Једнакост сад“ и пјевајући „Побиједићемо“.

Марш је организован под називом „Марш на Вашингтон за посао и слободу“, а допринио је да се сљедеће године усвоји Закон о грађанским правима, којим је ван закона остало више облика расне, етничке или вјерске дискриминације.

Тог дана је тада 34-огодишњи Мартин Лутер Кинг био посљедњи говорник. Остављајући по страни написан текст, он је изговорио чувене речи: „Имам сан да ће се једног дана ова нација издићи и да ће живјети по правом креду њеног постојања: ‘За нас је ова истина сама по себи разумљива, да су сви људи створени једнаки'“.

Ријечи „Имам сан“ данас су уклесане у степенице Меморијалног центра гдје је Кинг одржао говор, који је у једној анкети 1999. године изгласан за најбољи у америчкој историји.

Меморијални центар Мартин Лутер Кинг отворен је 2011. године у самој близини меморијалних центара предсједника Абрахама Линколна, Томаса Џеферсона и Френклина Рузвелта.

Мартин Лутер Кинг убијен је у 39. години, у атентату 4. априла 1968. године. Добитник је Нобелове награде за мир 1964. годин

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: