Пише: Перивоје Поповић
Јесте данас је Петровдан. Велики свехришћански празник. Црвено слово у Календару Свете Српске Цркве православне. Срећан нека нам је свима Велики Празник посвећен Првоапостолима Исуса Христа – Спаситеља. Света јеванђеља говоре нам много и јасно и поучно о паденијима и воздизањима најсветијих међу светима, најјачих међу најјачима у вјери и нади у Васкресење и Спасење.
Посланице и бесједе првоапостола Петра и Павла бесмертни су наук чистога и богочовјечанскога достојанственога бивања у кратком људскоме живовању на пустој и намученој земљи овој.
Срећни су они међу нама који имају снаге и наде да разумију неугасле ријечи Светитеља.
И ми Христови сљедбеници из Црне Горе и других земаља гдје, како-тако, живи српски народ имамо своје Велике Светитеље, свога Светога Петра Цетињскога и свога Светејшега Патријарха Павла. И њихове бесједе. И њихова поруке:
“Бојте се Бога и држите се Русије!”, заклиње нас и данас Свети Петар Цетињски.
“Будимо Људи!”, преклиње Свети, за живота још, Патријарх Српски, Господин Павле!
Чујемо ли, чујете ли, бар на данашњи дан, поруке најбогољубивијих међу нама, схватате ли, Црногорци, Брђани, Приморци, Старохерцеговци, Старорашани, можете ли се дозвати себи, Серби васцијелога свијета!
Чујете ли, барем ви, архијереји, на данашњи дан, одавде до Крита и широм Васељене, чујете ли гласе Божанског надахнућа оних што су у бесмертију Духом Светим осијани – Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога – Троједнога, Тројединога!?
Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за жив(от) над васкресенијем Исуса Христа из мртвијех (Прва саборна Посланица Светога Апостола Петра,1,3).
Благодат вам и мир од Бога оца и Господа нашега Исуса Христа (Галатима Посланица Светога Апостола Павла,1,3).
Али не читамо, мало и слабо читамо или нећемо да чујемо и схватимо поруке апостолске, а кунемо се лажно и притворно и кад пороке и застиђа чинимо:
– на данашњи дан, Богу и Људима на жалост и срамоту групица црногорских нацифашиста на Светоме Цетињу одржала је тзв. Скупштину, и по угледу и “благослову” усташког хрватског НДХ поглавника Пвелића, прогласила тзв. Независну државу Црну Гору под патронатом фашистичке Италије.
Тада се први пут чуо узвик: “Никад више 1918-та”.
Чујемо га и данас.
Али не чујемо: “Никад више 12. јул 1941-ве!”
А те ријечи треба као молитву свакодневно да казује сваки богонадахнути грађанин ове земље што је Црном Гором Господ именова. Да се Црна Гора страшнога гријеха ослободи (покушала је свенародним отпором историјскога 13-тога јула и.г, али касније, па све до данас, много је тога обесмислила и обезвриједила!? ) и да никада више не хрли у бездушни и безбожни заграљај убицама дјеце, Бога и нејачи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
