Агенција за спречавање корупције покренула је поступак против доскорашње извршне директорице „13. Јул – Плантаже“ Верице Мараш због сумње да је прекршила Закон о спречавању корупције, потврђено је Центру за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ).
Одбор директора „Плантажа“ смијенио је прије мјесец и по дана Марашеву, која је 13 година била на челу компаније у већински државном власништву.
Законом о спречавању корупције прописано је да је јавни функционер коме је престала функција дужан у року од 30 дана да Агенцији достави ванредни имовински картон. С обзиром на то да њега није било у регистру имовинских картона ни послије мјесец и по, ЦИН-ЦГ питао је Агенцију да ли је против ње покретала поступак због сумње да је прекршила Закон, преносе “Вијести”.
Уколико Агенција потврди да је она прекшрила Закон, може бити новчано кажњена од 500 до 2.000 еура.
Марашева није одговорила на питања новинара ЦИН-ЦГ да ли је испунила законску обавезу по одласку са чела компаније.
Она је у другој половини октобра „руководећи се разлозима очувања компанијских интереса“, од Одбора директора затражила да је разријеши са функције извршне директорице, наводећи међу разлозима и то што се промијенила власт у земљи послије парламентарних избора одржаних 30. августа. Марашева је чланица сада опозиционе Демократске партије социјалиста (ДПС).
За директора је изабран Мирослав Вуковић, а Марашева је распоређена на послове савјетнице. Вуковић је у законском року доставио Агенцији имовински картон.
Менаџмент “Плантажа” нашао се на мети интересовања јавности након што је Марашева у посљедњем редовном годишњем имовинском картону пријавила да су њена основна примања прошле године износила 7.370 еура.
Послије бурних реакција, Одбор директора је одлучио да јој убудуће додјељује четири умјесто осам просјечних плата у том предузећу.
Нови директор пријавио је Агенцији да је његова прва плата на новој позицији износила непуних 2.245 еура. Вуковић је, према писању медија, задржао право да му на тој позицији буде зарада коју је имао на радном мјесту директора сектора правних и општих послова, а која је са обрачунатим минулим радним стажом износила 2.300 мјесечно.
Бивша финансијска директорица Валерија Савељић годинама оптужује „Плантаже“ да фабрикују биланс успјеха, тако што штелују вриједност залиха, што су негирали из ове компаније.
Одбор директора “Плантажа” има предсједника и осам чланова, а бира их Скупштина акционара на период од годину. До скоро је имала предсједника и шест чланова.
Држава је преко фондова већински власник “Плантажа”, па су њихови представници и чланови Одбора директора.
Инвестиционо-развојни фонд (ИРФ) и Фонд пензијско-инвалидског осигурања (ПИО) имају 22 и 21,5 одсто удјела у “Плантажама”. Завод за запошљавање (ЗЗЗ) има 8,5 одсто, Подгоричка банка 9,2 одсто. Мањински акционари, такође, имају свог представника.
На чело Одбора директора је крајем септембра изабран редовни професор на Економском факултету у Подгорици Божо Михаиловић, а за чланове директор Фонда ПИО Душан Перовић, бивши директор „Плантажа“ Ђорђије Рајковић, професор на Економском факултету Бобан Меловић, професор на Факултету за пословну економију и право из Бара Веселин Орландић, представник Завода за запошљавање Сеад Шахман, извршни директор „Валуатион цонсултант“ Зоран Сенић, менаџер сектора ризика у ИРФ-у Владислав Дуловић и директор сектора за привреду у ЦКБ Никола Перишић.
У одлуци се наводи да су они изабрани на четири године. Раније је мандат чланова Одбора директора трајао годину.
Под лупом и три члана Одбора директора
Агенција је крајем јуна покренула поступак против најмање три члана тадашњег сазива Одбора директора због сумње да су годинама кршили Закон о спречавању корупције.
То је урадила након што су “Вијести” објавиле да имовина Божа Михаиловића, Ђорђија Рајковића и Анице Хајдуковић годинама није позната.
Михаиловић је сада предсједник Одбора директора, а Рајковић је остао члан и у овом сазиву.
Законом је прописано да је јавни функционер дужан да доставља имовинске картоне Агенцији и то најмање једном годишње – редовни годишњи се доставља до краја марта за прошлогодишње стање.
Агенција још није донијела одлуке у овим случајевима.
ЦИН ЦГ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ипка да се не заборави,народна изрека ко мед врца и прсте лиже је код нас или боље рећи у Катунској нахији али и шире оставила велико историско наслеђе које се изгледа неда искоријенит.Тако Донко Ракочевић у Седмици пише и ово:
ПИШЕ: Донко РАКОЧЕВИЋ
Магазин Форбс је пре пар година представио листу свјетских богаташа, на којој се налази и породица бившег премијера Мила Ђукановића, са иметком од 167 милиона долара! Не тако давно, утицајни њемачки недјељник “Шпигл” је Мила Ђукановића поставио на 22. мјесто по богатству међу свјетским државницима.
Но, ако мислите да је то преседан у црногорској историји, грдно се варате. Сем дјелимичног затишја у четири и по деценије комунизма, Црна Гора је кроз читаву своју историју била поприште најстрашније пљачке од стране њених властодржаца.
Још у вријеме владике Петра I Петровића Његоша, један Црногорац је примијетио да су у првим органима државне власти углавном засјели владичини рођаци. Он је владику приупитао: “Одакле су били Христови апостоли?” Када му је владика набројао одакле су апостоли били, овај му је рекао: „Ето видиш, од разнијех мјеста, а ови твоји сви с Његуша.“
Но, тек доласком на власт књаза Данила, ствара се права тајкунска организација, налик данашњој. Све трговачке и зеленашке радње преузео је Данилов брат, војвода и предсједник Сената, Мирко Петровић. Бројни њихови рођаци, пријатељи и кумови, почињу да напредују у државној служби и да се нагло богате, што ће кулминацију достићи у вријеме владавине књаза Николе.
Након што је Црна Гора поражена у рату са Турском 1862. године, велике силе су упутиле Црној Гори значајну помоћ у житу. Умјесто да га подијели бројним настрадалим црногорским породицима, војвода Мирко га је присвојио и потом га продавао. Од те зараде је, са својим сином, књазом Николом, 1864. године основао Заложницу црногорску, први новчани завод у Црној Гори.
Највећа отимачина ће услиједити након Берлинског конгреса 1878. године. Пошто је Црна Гора постала независна, заслужне патриоте и првоборци, устаничке и дворске војводе, подијелиле су између себе земљу, куће и радње у новодобијеним областима, постајући тако први црногорски тајкуни.
Књаз Никола је за себе узео најљепша имања, а потом су бирали његови најближи сарадници. Војвода Божо Петровић је своје командовање Јужним фронтом наплатио са 380 рала земље у Никшићу, а књажев таст војвода Петар Вукотић, командант Сјеверне војске, са 218 рала, виноградима и три млина, док је војвода Новица Церовић, четовођа и штабни консултант књаз Николе, добио 174 рала земље! Војвода Машо Врбица, командант црногорске артиљерије, подигао је фабрику сапуна у Бару која је била ослобођена плаћања пореза; док је војвода Марко Миљанов, након рата, имао монопол у трговању крупном стоком.
Борбу за независну Црну Гору најбоље је наплатио пивски војвода Лазар Сочица, који је прије Вељег рата био перјаник са мало имовине, а након рата је успио да за двије деценије стекне 15 млинова и ваљаоница, преко 1.000 грла ситне и крупне стоке и преко 1.500 рала земље. Добро су се окористили и бројни племенски капетани и каснији обласни управитељи, трговци и предузимачи блиски двору и владајућој елити, бројни чиновници и намјештеници.
Лазар Мијушковић, предсједник прве уставне црногорске владе (формиране 1905. године) био је син попа Ђока Мијушковића који је био најмоћнији зеленаш тадашње Црне Горе. Обогатио се приликом подјеле муслиманске земље у Никшићком пољу која је прешла у власништво Црне Горе након 1878. године. Новац који је стекао том приликом, давао је на камату између 100 и 200 одсто, иако је законом било предвиђено да камата не смије прећи 10 одсто. Поп Мијушковић је, међутим, био близак двору и сам припадник државне службе, па је могао да ради шта хоће. Као једном од највећих богаташа тог времена, није му био проблем да сина Лазара пошаље на школовање у Париз.
Почетком XX вијека богатство црногорских тајкуна се толико нагомилао да су они почели да инвестирају у малобројна црногорска занатска и индустријска предузећа и прве црногорске штедионице и банке. Готово да није било предузећа и банке у којој књаз Никола и његови тајкуни нијесу имали већинско учешће, дионице и друге интересе. На тај начин је земља, привреда, државна управа, па и читава Црна Гора била у рукама неколико породица, које су кројиле судбину огромном проценту сиромашног сељаштва у Црној Гори.
Sve ti je tačno, jedino je dr. Mirčeta Đurović, neopravdano i ko zna iz kojih razloga uvrstio među gore navedene i vojvodu Marka Miljanova koji nije imao, (provjereno !), monopol na trgovinu krupnom stokom! Trgovao je kao i mnogi drugi i tražio usluge od ministra Vrbice kao i mnogi drugi! Vrlo su zanimljiva ova isticanja Marka Miljanova u negativnom kontekstu a kasnije i otvorenih napada nekih plitkih režimskih istoričara na vojvodu Marka!
U emisiji „Nedeljom u dva“ na hrvatskom nacinalnom servisu (davne 2005. godine), Milo Đukanović objašnjava voditelju i gledaocima kako osim stana, nema gotovo nikakve imovine i kako skromno živi. Na pitanje voditelja Aleksandra Stankovića koliko ima nekretnina, Đukanović odgovora „Nekretnina nemam“, a nakon pitanja „Gdje živite“, kroz osmijeh tvrdi „Imam stan u kojem živim i to je to“. „Imate li ušteđevine“, pita Stanković, a Đukanović objašnjava da je nema ni u domaćim ni u stranim bankama. Upitan da objasni ima li familija ušteđevine i imovine, Đukanović, kaže: „Takođe, moja rodbina nema ušteđevinu. Ako mislite da bi se moja imovina mogla naći na računu moje supruge, sina, brata ili sestre, varate se, i niti tu ima moje imovine, niti ima njihove.“
Gospodo , “vrana vrani oči ne vadi “, možemo mi od besa sami sebi rebra i bubrege da povadimo , ali nažalost ,moramo da konstatujemo, oni su završili svoj posao kako su hteli i zamislili !!!
NE KRIJE ONA ,GREOTE , NO IH NEMOŽE IZBROJAT , DA BI REKLA !!!
Fuj bagro montenegrinska.
Nije ona nikakva patriotkinja i nema ona sta da krije nije zaradila nista jer nije ni radila a koliko je ukrala i koliko je ostetila Plantaze to su duzne nadlezne sluzbe da nam kazu.
Ако неможе да докаже она плени, отето је ионако од народа.
Evo sad ce odmah da dostavi imovinski karton, samo još malo da pomeni imovinsko stanje !.
A kaznu od 500 evra ce da vam plati iz bakšiš šoljice !.
Ovakvi su opustosili zemlju i sad masu zastavama , dabogda im nista ne trebalo
Jel’ vi vaš zatvor zovete “Spuž”?
E, u Spužu će ona završiti, već vidim.
Polako, samo po zakonu, ali – DETALJNO!
Hapsi govna!
Ako nema mjesta u Spuzu saljite ih u Srbiju i Republiku Srpsku.