• Руски поглед

Пара врти где санкције не могу: Велике робне марке не одлазе из Русије

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Фото: Слика екрана/РТ Балкан

Иако је је Запад увео санкције Москви у покушају да исцрпи средства за финансирање Специјалне војне операције у Украјини, велике робне марке попут „Л’Ореала“, „Активе“ или „Орал-Б“ и даље продају америчку и европску робу у Русији.

Санкције Запада не односе се на потрошачки сектор, али су ограничења за руске банке и појединце отежала пословање у земљи. Групе које су биле отворене по питању свог избора да остану, као што су „Колгејт“ „Проктор енд Гембл“ или „Л’Ореал“ сада су у ситуацији да морају да постигну компликовану равнотежу, објашњава „Блумберг“. Са једне стране, морају да заштите своје послове на огромном тржишту и локално особље, а са друге стране морају да не изгледају „морално компромитовани“, чак и када плаћају порез Кремљу.

Тако је одлазећи извршни директор „Унилевера“ Алан Џоп објаснио да он „има одговорност“ према 3.000 запослених у Русији и да не жели да четири „Унилеверова“ производна места у земљи „падну у руке прокремљских тајкуна или саме државе“.

Дански „Карлсберг“ је прошле недеље упозорио да би руске власти могле да национализују предузеће како би задржале радну снагу на нивоу пре Специјалне војне операције. Огласио се портпарол Кремља Дмитриј Песков који је оптужбе одбацио као бесмислене и подсетио да су у Русији на снази закони о раду који штите раднике.

За „Блумберг“ су ови „изазови“ са којима се потрошачки гиганти суочавају објашњење зашто многе корпорације нису напустиле огромно руско тржиште.

Заправо, мало је компанија које су биле тако одлучне као „Мекдоналдс“, који је продао своје руске ресторане у мају, три месеца након почетка Специјалне војне операције, наводи „Блумберг“ и додаје да такав потез више није тако лак: све је мање потенцијалних купаца који не подлежу санкцијама, а Кремљ све више не жели да одобри продају послова западних фирми.

„Што касније одете, то је теже“, рекао је Наби Абдулајев, партнер у саветодавној фирми „Контрол рискс“. Руска влада сада захтева попуст од 50 одсто на било коју продају, додао је Абдулајев.

Осврнувши се на „додатне трошкове одласка“ са руског тржишта, Песков је поручио да је „тржиште такво какво је“ и да „компаније излазе у складу са одређеним тржишним условима“.

„Блумберг“ подсећа и да, упркос санкцијама, руска економија није имала лоше резултате као што се очекивало прошле године – пала је за само 2,5 одсто, што значи да у земљи још увек може да се заради.

Да би остале и искористиле предности онога што би је још увек профитабилно тржиште, компаније су маневрисале, предале овлашћења локалним руководиоцима, зауставиле оглашавање и улагања и спровеле ревизије санкција како би избегле пословање са банкама и појединцима на црној листи.

Исто тако, да би избегле осуду Запада, компаније попут „Унилевера“, „Колгејта“ и „Проктор енд Гембла“ се правдају да продају само „основну“ робу. „Блумберг“, ипак подсећа да ове фирме „тек треба да наведу како се њихов асортиман сузио“, нарочито јер „Мондолез“, на пример, своје чоколаде продаје као „основне животне намирнице“.

Неке фирме су, упркос „одговорности према радницима“ почеле да затварају производне погоне или продавнице и отпуштају запослене.

Но, ризик по репутацију због пословања у Русији, нестао је након прва два месеца операције, рекао је Марк МекНами, директор за Европу у истраживачкој компанији „ФронтирВју“, пише РТ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: