Обнова манастирa и цркава у Црној Гори у вријеме Митрополита Амфилохија (15) – Ободски манастир

Кратки историјат манастира

На брду Обод, изнад Ријеке Црнојевића, недалеко од извора ријеке која ствара језеро, Иван Црнојевић саздао је манастир 1475. године са црквом посвећеном Светом Николи Чудотворцу Мирликијском. Јeдно вријеме био јe сједиштe зетских митрополита.

Најстарији турски попис из 1485. помиње „манастир цркве Иван“, који можда можемо идентификовати са Ријечким манастиром. Сачувано је и предање да је испред храма својевремено Јелена Балшић одржала два народна сабора.

Манастир су Турци разорили 1692. године и на његовом мјесту подигли џамију. Након протјеривања Турака са Ријечког града, џамија је срушена, а на њеном мјесту поново је подигнут храм Светог Николе 1743. године. Највјероватније је нови храм подигнут на истом мјесту на коме се налазио стари. Према одређеним елементима архитектуре данашњег храма, може се претпоставити да су извјесне партије старијег објекта остале сачуване и да је на њима подигнут садашњи храм. Могуће је да је од старијег храма остао сачуван олтарски простор са пијевницама, на који је надограђен западни дио, односно припрата. У прилог овоме говорио би и гроб откривен у наосу храма, који се, према гробним прилозима, може датовати у 15. вијек, односно у вријеме подизања првобитног храма и који није уништен приликом његовог разарања 1692. године. Манастир је био запустио и прeтворeн је у парохијски храм крајем 18. вијека. Обновом и освећењем храмова Светог Николе и Вазнесења Господњег и куће Св. Петра Цетињског, која се користила као манастирски конак, поново је 2000. г. враћен живот манастиру на Ободу – некадашњем сједишту Зетске митрополије.

О манастиру је до 2001. године бринуо отац Серафим (Барадел) из Француске са манастирским братством, а потом послове настојатеља обавља сабрат Цетињског манастира јеромонах Јоаким Јовчески до 30/17. 11. 2003. г. када је хиротонисан за епископа величког и администратора полошко-кумановског у саборном храму Св. Архангела Михаила у Београду.

Манастир је до 2005. године био мушки манастир, а од тада је установљен као женски. Женска монашка обитељ данас се успјешно бави иконописaњем и другим рукодељем. Манастир Светог Николе на Ободу – Ријечком граду је и данас, као и у прошлости, саборно мјесто Ријечке нахије.

Манастирска здања

Манастирског комплекс Светог Николе садржи сљедеће: Храм Светог Николе, храм Вазнесења Господњег, кућа Светог Петра Цетињског са параклисом посвећеном Светом Петру Цетињском, испосница према извору ријеке Црнојевића посвећена Светом Серафиму Саровском, нове манастирске конаке у близини храма Светог Николе и остатке зграде некадашњих манастирских конака који су задржали трагове из периода Црнојевића.

Храм Светог Николе

Храм Светог Николе носи трагове многих преиначења и обнова кроз историју. Данашњи храм је једнобродна грађевина са полукружном апсидом, бочним пијевницама и звоником на преслицу, са три отвора. Грађен је од притесаног камена сложеног у хоризонталне редове. Пресвођен је полуобличастим сводом ојачаним попречним луковима који се ослањају на пиластре измећу којих су форнирани прислоњени лукови. Попречни, нижи трансепт формира бочне пијевнице. Главни портал храма начињен је од већих камених блокова. Надвратник је украшен декоративним елементима карактеристичним за 15. вијек и, вјероватно, потиче са првобитне грађевине. Поред западних, храм има и бочна врата пробијена на сјеверној пијевници. Посебно су у архитектури храма Св. Николе занимљива два кровна прозора постављена у зони припрате, који својим изгледом подсјећају на приморске храмове. У цркви се налази иконостас који су израдили браћа Ђиновски 1887. године. Поред храма Светог Николе налази се више старих гробова са карактеристичном декорацијом гробних плоча, какве сретамо и у манастиру Ком на Скадарском језеру.

Храм Светог Николе обнављан је први пут за вријеме књажевине Црне Горе 1908. године, и тада је у западном травеју постављен дрвени хор до којег воде дрвене степенице и отворени су кровни прозори.

Други пут њeгова обнова започета је 1994, а храм Светог Николе је потпуно обновљен и освећен од стране Митрополита Амфилохија 2000. г., када је поново враћен живот манастиру Светог Николе.

Храм Вазнесења Господњег

Храм Вазнесења Господњег налази се на другој обали Ријеке Црнојевића, изнад љетњиковца краља Николе Петровића Његоша и куће краља Петра I Карађорђевића, у мјесту Љесковац и припада манастирском комплексу Светог Николе. Храм је подигнут доброчинством краља Николе 1889. године, на темељима неке старе цркве. Около се налази мало старо гробље. Храм је почео да се обнвља 1995. а освећен је од стране Митрополита Амфилохија 2000. г., када и храм Светог Николе на другој обали Ријеке Црнојевића.

Кућа Светог Петра Цетињског

Кућа Светог Петра Цетињског, која припада Цетињском манастиру, користи се данас за потребе манастира Светог Николе. Отприлике у исто вријеме када и зимовник на Каручу Свети Петар је подигао и кућу у Ријеци Црнојевића. Одласком Турака насеље које се налазило око Обода је запустило и Свети Петар је на другој страни ријеке подигао ову кућу око које се формирало ново насеље. Данас је то најстарији сачувани објекат у Ријеци Црнојевића, чијом је изградњом започело формирање урбаног изгледа насеља и посебно нешто касније формираног уличног низа. Поуздано се не зна тачна година изградње, али се претпоставља да је кућа подигнута измећу 1810. и 1815, године. Кућа Св. Петра представља сачувани примјерак народне архитектуре карактеристичне за овај дио Црне Горе у чију су изградњу укомпоновани елементи приморског градитељства посебно из подручја Паштровића. Током времена кућа је претрпјела знатне измјене. Уочава се неколико фаза преправки и доградње. Првобитно је то била једностана кућа на спрат са двоводним кровом. На предњој фасади, у висини спрата, налазила се тераса формирана изнад два волта. Волтови су коришћени као подрумски простори. Каснијим интервенцијама губи се тераса, а један волт се затвара и зграда са предње стране добија анекс. У даљим интервенцијама објекат добија још два нова, мања анекса, који доприносе да зграда у коначном изгледу садржи више архитектонских стилова.

Митрополија је од средстава која су јој припадала на име штете од земљотреса из 1979, уз стручну помоћ Завода за заштиту споменика културе, обновила кућу Светог Петра на Ријеци Црнојевића која је освештана од стране Митрополита Амфилохија 1994. године.

Кућа је неко вријеме служила као манастирски конак у коме је боравио отац Серафим (Барадел) из Француске са братством, који је у њој устројио параклис посвећен Светом Петру Цетињском, а према извору ријеке Црнојевића испосницу посвећену Светом Серафиму Саровском.

У близини манастирскох храма Светог Николе, поред пута који води ка Ободу – Ријечком граду, саграђени су нови манастирски конаци у којима данас живи и ствара вриједно сестринства манастира Светог Николе.

У непосредној близини храма Светог Николе налазе се остаци зграде некадашњих манастирских конака који су задржали трагове из периода Црнојевића. У њеној темељној зони видљиви су остаци старијег објекта на које се надовезује постојеће кућиште. Најрадикалније адаптације на конаку су изведене приликом прилагођавања зграде за потребе школе на Ободу – Ријечком граду. Међутим, до скора су били на спрату видљиви зазидани лучни отвори који су припадали периоду у ком је грађевина имала функцију конака.

Знаменитост манастира

Оно по чему је манастир Светог Николе, некадашње сједиште Зетске митрополије, постао познат на ширим европским просторима је Ободска штампарија – прва ћирилична штампарија код Јужних Словена, која је радила у његовом саставу. Сматра се да је Ђурђе Црнојевић, син зетског господара Ивана Црнојевића, набавио штампарију у Венецији и започео њен рад на Ободу 1493. године. За штампање је био задужен јеромонах Макарије, који је своју штампарску вјештину, која се граничи са умјетношћу, усавршио у Венецији. Штампање прве богослужбене књиге код Јужних Словена – Октоиха је трајало годину дана. Започело је 1493, а завршено 1494. године. Данас се у оквиру порте храма Светог Николе налазе остаци објекта за који се сматра да је припадао штампарији и спомен плоча која казује да је овдје радила Ободска штампарија- прва ћирилична штампарија код Јужних Словена.

Јован Б. Маркуш

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: