Обавештајни инсајдер: Douglas J. Hagmann o Сирији, Трећем светском рату и скривеним намерама
1 min read
Ево глобалне слике. Када је будете видели, онда ћете све разумети. Овде говоримо о реструктурирању целокупне структуре моћи не само на Блиском истоку, већ и у свету.
„Сада погледајмо мало уназад и сетимо се: да су 2001 године, наводни напади на САД били катализатор за америчке војне операције у Авганистану, а затим тобоже и у Ираку, за време мандата Џорџа Бушa, тако-званог „конзервативног републиканцa“. Можемо да одемо и у Авганистан, да тамо почистимо и урадимо све што нам је потребно и опет да се вратимо кући. Уместо тога, ми смо још увек у Авганистану, ми смо кренули на Ирак после тога, када смо убедили свет да он има оружје за масовно уништење. Запамтите, још је Џорџ Буш старији, који је такође „конзервативни републиканац“, био „ангажован у Ираку“, и водио „Заливски рат“, 1990 године. У ствари, ми се налазимо у Ираку последњих четврт века! Зашто? Размислите о томе“.
„А у Авганистану смо последњих десетак година. Зашто? Нафта и опијум. То је рат „међународних банкара“. (Обратите сада пажњу на недавни извештај „Guerrilla Economist-Герила Економист“): „… америчке војне базе налазе се на путу и фокусиране су на [каспијскy нафтy] односно, на нафтоводе. Такође, извесну залеђину америчким банкама сачињава уносан добит од трговине опијумом и баве се прањем новца како би се помогло финансирање пројеката Union Oil Company of California за изградњу гасовода. Двострука победа“”.
„Да, и успут, ако се сећате наводних иранских нуклеарних амбициja, зашто смо толико дуго чекали да би стварно решили овај проблем и заштитили Израел од било каквих акција, које би захтевалe веома дуготрајну војну кампању? Размислите о томе“.
„Сада je овде још један магијски важан део. После осам година Џорџа Буша, Американци су уморни од рата. Дакле, мало познати човек по имену Барак Хусеjин Обама је изабран, зато што је 2008 године говорио против Џона Мекејна. Зашто Обама, а не Хилари? Јер је у власти био потребан да буде реални играч, који би имао везе са покретом „Муслиманско братство“ и да уради на Блиском Истоку, оно што је потребно. Сетите се његових речи изговорених у Каиру. Мислим да сва његова предизборнa обећања да ће окончати рат, не само да су прекршена, већ се рат и немири толико повећали и проширили и то баш, благодарећи његовој политици или политици оних који су га довели на власт“.
„Тако смо остали у Авганистану и Ираку. Затим је наступило „Арапско пролеће“, које је годину дана раније већ било испланирано. То није била нека случајност, спонтани покрет угњетених народа у остваривању демократије, већ и план Саудијаца и „Муслиманског братствa“, како би се успоставила контролa, као што је то некада било Османлијско царство, али овога пута стероидном брзином. Људи треба да размишљају и гледају шире, изван граница на Блиском Истоку“.
„Ово што ћу рећи, мени се нимало не допада, али је Путин био у праву, задајући питање, шта је поента дестабилизације целог Блиског Истока, посебно Сирије, која је клијент Руске државе? У контексту регионалних питања, то апсолутно нема смисла. Сада ћемо на Сирију да ударимо крстарећим ракетама … И шта? На залихама се хемијско оружјe налази у густо насељеним подручјима? Како ће ово помоћи Сиријцима? Бежанијом и избеглицама из Сирије“?