Рад на амандманима на руски устав практично је завршен, одређен је и датум (22. април) када ће се на референдуму народ изјаснити о предложеним измјенама. Нови устав је изазвао велику заинтересованост како грађана у Русији, који су слали своје предлоге, тако и на Западу, јер су очи политичких ривала упрте у пут који ће званична Москва овим уставом трасирати.
У сриједу је на сједници радне групе за припрему уставних амандмана, којој је у Кремљу присуствовао и председник Владимир Путин, одлучено да, ако амандмани буду одобрени на референдуму, нови устав одмах ступи на снагу. Руска Федерација ће, према новом уставу, бити социјално оријентисана, „суверенија” држава, која има више поштовања према својој историји и традицији и шири свој руски идентитет.
У „социјалном блоку амандмана” су предложене одредбе о циљаној социјалној подршци, индексирању пензија и минималне зараде, обавези државе да обезбеди доступност медицинске неге, повећа приходе грађана и посебну бригу води о деци. У фази давања предлога вођене су жустре расправе о очувању традиционалних породичних вредности и успостављању брака као заједнице мушкарца и жене.
Путин је рекао да се једна од важнијих измена које се уносе у конститутивни акт односи на поштовање руске историје од времена царева до Совјетског Савеза, током којих се развијала као и сада.
„Не можемо и не смемо рећи или усадити у свест да наша прошлост нема никакве везе са нашом садашњошћу. Ако то учинимо, нећемо имати будућности”, рекао је Путин, објашњавајући да се Руси морају ослободити подела на „беле” и „црвене” и да суверенитет може ојачати само држава која осећа континуитет и вредност своје историје, традиције и искуства: и социјалистичког и царског, националног и независног.
Један од предлога амандмана односи се на препознавање значаја историјског наслеђа и вере. Он гласи да „Руска Федерација, обједињена хиљадугодишњом историјом, вером и идеалима предака, препознаје историјски успостављено државно јединство”. Што се тиче народа и језика, формулација гласи: „Државни језик Руске Федерације на целој њеној територији јесте руски, као језик народа који формира државу у мултинационалној унији равноправних народа Руске Федерације.”
Нови устав обележава и инсистирање на неговању руског идентитета, који се огледа кроз бригу и подршку „сународницима у иностранству”, али и ономе што је Путин сажео у реченици из амандмана – да је „очување етнокултурне и језичке разноликости загарантовано на територији Руске Федерације”.
Руски медији су пренели значајно објашњење посланика Државне думе Вјачеслава Никонова, који је, заступајући амандман о заштита права и интереса сународника, рекао да би они, ма где живели – у далеком Уругвају или ту близу, у Донбасу – требало да постану одговорност Русије.
„Изузетно је важно очувати сверуски културни идентитет који нам омогућава да одржимо духовно јединство руског становништва. Заједно са нашим сународницима, заједно са руским држављанима, много смо јачи”, рекао је он.
Никонов је говорио и о још два амандмана које је подржала радна група: један од њих односи се на чињеницу да Русија одаје почаст браниоцима отаџбине, брани историјску истину, не дозвољава фалсификовање историје и умањује значај људског дела у одбрани отаџбине. Други амандман формулише вредности и принципе руске спољне политике.
Важно место међу тим вредностима заузеће поштовање принципа недопустивости мешања у унутрашње ствари државе, што је суштина јачања суверенитета земље. Уз њих су и они предлози које је Путин изнео 15. јануара, попут забране званичницима да имају друго држављанство и дозволу боравка у иностранству, те нови који су се појавили током расправе, као што је амандман о забрани отуђења територије.
Кључни је амандман на приоритет руског устава над међународним правом – који ће сада такође допунити овлашћење Уставног суда да утврди да ли су одлуке међународних судова извршне у Русији. Путин је нагласио да је то „директно повезано са заштитом руског суверенитета и сузбијањем покушаја мешања у унутрашње ствари”.
Онима који сматрају да је промена устава прилика да Путин направи маневар како би остао на власти и после завршетка мандата 2024. године, руски председник је у среду поручио да ступање на снагу измена и допуна које се односе на овлашћења председника не може да одложи нове председничке изборе. Осим тога, Путин је подсетио да ће одређена уставна овлашћења шефа државе бити пренета на Думу и Савет Руске Федерације.
Агенција Асошијетед прес је констатовала да су многи, када је Путин предложио измене устава прошлог месеца, то видели као део његових напора да остане на власти када му истекне садашњи председнички мандат. У вести је наведено да нацрт измена устава не указује на то како би Путин остварио тај свој циљ и да на састанку радне групе у среду нису расветљени разлози за велику уставну реформу, као и да је „нејасно зашто се сада ради на промени устава”.
Прочитајте ЈОШ:
(ФОТО, ВИДЕО) Пројављење свете Љубави: Преко стотину хиљада грађана у Подгорици данас у Светосимеоновској литији!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: