Пореска управа ће од 2022. године, када би требало да почне примена нових прописа о фискализацији, имати у реалном времену све податке о промету, речено је данас на јавном слушању о Предлогу закона о фискализацији у Скупштини Србије.
„То је нови системски закон који треба да обезбеди бољу наплату пореза, смањи утицај сиве економије на јавне финансије и спречи злоупотребе“, казала је државни секретар у Министарству финансија Славица Савичић.
Она је истакла да ће нови прописи о фискализацији бити добри и за привреду и за државу.
Помоћник министра финансија Драган Демировић је подсетио да је Закон о фискалним касама донет пре 15 година и да постоји потреба да се прилагоди новинама у електронском пословању.
Како је објаснио, предвидјено је да се у моменту промета на мало сваки рачун фискализује и да се Пореској управи пренесу подаци о издатим фискалним рачунима путем сталне интернет везе у реалном времену.
Уколико се подаци о издатим фискалним рачунима не могу доставити у реалном времену, услед прекида интернет везе или она није доступна на месту промета, предвидјена је обавеза чувања података у интерној меморији електронског фискалног уредјаја до момента преноса података Пореској управи.
Предвидјено је да обвезник фискализације користи безбедносни елемент за потписивање фискалних рачуна за потребе спроводјења поступка фискализације и потврде идентитета приликом размене података и информација са Пореском управом.
Како је предложено, обвезник фискализације у тренутку промета на мало, укључујући и примљени аванс за будући промет на мало, треба да изда фискални рачун коришћењем електронског фискалног уредјаја, који се састоји од елемената (процесор фискалних рачуна и електронски систем за издавање рачуна), а чију је употребу претходно одобрила Пореска управа.
Пореска управа ће успоставити регистар елемената електронских фискалних уредјаја чија је употреба одобрена, док је обвезнику фискализације остављена и могућност да самостално развија и примењује уредјај за потребе свог пословања, који Пореска управа одобрава пре почетка коришћења.
Нови модел фискализације предвидја изузетке од обавезе евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уредјаја само у посебно оправданим случајевима.
Новим системом фискализације, по тумачењу представника Министарства финансија, стварају се услови Пореској управи за ефикасније праћење и контролу пореских обвезника код којих постоји ризик од избегавања плаћања пореза, као и повећање броја пореских контрола у самом седишту пореског органа, чиме се смањује потреба за теренским контролама.
Новим законским решењем предвидјено је и да купци производа, односно корисници услуга, могу да провере да ли је њихов фискални рачун издат у складу са законом, одмах по издавању фискалног рачуна.
Представљајући Предлог закона о дигиталној имовини државни секретар у Министарству финансија Саша Стевановић је рекао да ће Србија бити прва земља у региону која ће имати регалаторни оквир за ту област.
Он је рекао да ће нови прописи привредницима отворити нове могућности за пословање, попут издавања инвестиционих токена у циљу прикупљања капитала или покретања платформи за размену дигиталне имовине, а лакше ће се спречавати и злоупотребе у примени нових финансијских технологија.
Дигитална имовина, која се понекад назива и крипто-имовина или виртуелна имовина, предложеним прописима је дефинисана као дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху улагања.
Најпознатији представник дигиталне имовине у свету је биткоин, а најчешћа технологија на којој се дигитална имовина креира је блокчејн технологија.
Извор: данас.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
