Нова књига поезије „Светолуци“ Буда Гледића Цетињског

Пише: Веселин Мишнић

Ових дана је изшла из штампе најновија књига поезије Буда Гледића Цетињског ,,Светолуци’‘ у издању Dinex-а из Београда. Збирка има укупно 51 пјесму које су распоређенe у три тематске цјелине (циклуса) по 17 пјесама. Наслови циклуса су: Светолуци, Светодуси и Световиди. Иначе, све пјесме заступљене у књизи су објављене на порталу ИН4С.

Будо Гледић Цетињски једна је несвакидашња књижевана појава, авангардан и атипичан књижевни посленик по свему. Он двојника нема. Јединствен је и особен. Другачији од свих. У свијет књижевности је ушао седамдесетих година прошлог вијека. У ондашњим књижевним круговима са првим пјесничким књигама и поетским исказом, одмах је скренуо пажњу на себе као пјесника перспективе, који много обећава. За те ране године стваралаштва, Будо се као стваралац профилисао једном несвакидашњом пјесничком зрелошћу.
Уз значајне црногорске и цетињске пјеснике, Павла Ђоновића и Младена Ломпара, Будо Цетињски се издваја у једну пјесничку особеност и уједно је велики, ако не и пресудни утисак оставио на генерацију младих цетињских пјесника која је долазила после њега.

У неку руку био је учитељ многима, а и потписник ових редова му у књижевном смислу дугује много тога. Интересовања Буда Гледиће су имала много већи замах и он је у каснијим стваралачким изазовима у потпуности кренуо путем истраживача, хроничара, едукатора и научног радника. И мада је на почетку свог стваралачког битисања највише обећавао и нудио ка пјесник, некако се чини да је само у пјесништву остао недоречен. Будово пјесништво је помјерено у страну а акценат је ипак стављен на његов научни и едукативни рад.
Лично мислим да је Будо Гледић (алијас Будо Цетињски) као пјесник бљеснуо сјајем који је обећавао много, да би помало неочекивано и својим избором направио отклон од поезије и предано се посветио научно истраживачком раду. Такав избор Војислава Буда Гледића као резултат је донио на десетине и дестине књига и више стотина разних написа из истраживачке и научне области, што га је уједно истакло као вјероватно најплоднијег писца на овим просторима.
Буда познајем и његов рад помно пратим више од пола вијека. Не знам никога из књижевног свијета ко је више труда и рада уложио у сами чин стваралашта и писања. Довољно је само овлаш бацити поглед на бескрајну палету његових дјела из науке и све ће бити јасно. Овдје је добро дјелимично се послужити биографским садржајем овог неуморног ствараоца. Или макар оним дијелом, који указује на величину, обим и значај свега што је проистекло из моћне радионице овог писца.
Наводимо у најкраћим цртама само дио прегалачког списатељског рада. Будо Гледић Цетињски, је истакнути писац, публициста и популаризатор и тумач науке. Годинама је радио као професор матемтике (и других предмета – од физике и астрономије до информатике и програмирања) у Гимназији и Техничкој школи на Цетињу (граду у којем је и рођен). Близу 50 година непрекидно објављује своје радове у многим листовина, часописима, недјељницима и периодичним публикацијама.
Објавио је близу 70 књига код различитих издавача, већином биографија знаменитих научника и филозофа, од Питагоре, Сократа. Аристотела, Демостена, Демокрита, Архимеда…, па до Фридриха Ничеа, Карла Јасперса, Жан Пол Сартра, Алберта Ајнштајна, Јурија Гагарин и др.
Будо Гледић је објавио је преко 80 фељтона у дневним листовима и периодичним часописима и, и то у ,,Политици’’, ,,Борби’’, ,,Дану’’, ,,Побједи’’, ,,Гласу Српске’’, ,,Публици’’, ,,Републици’’. ,,Новом магазину’’, ,,Просвјетном раду“ ,,Студентској ријечи“, ,, Младости’’, ,,Универзитетској ријечи’’, ревији ,,Овдје“ итд. У прилог разноврсности овог ствараоца поменимо да је написао и три математичка приручника намијењена ученицима од 5. разреда основне школе па до прве године студија на разним факултетима. То су књиге са насловима: ,,Математички подсетник“ (за старије разреде основне школе), ,,Математички приручник“ (за ученике средњих школа и пријемне испите) и ,,Математика без муке“.
Прије шест година, дакле 2014, Гледић је објавио едицију од 8 књига под насловом ,,Великани српске науке“ у издању издвачких кућа ,,Штампар Макарије“ из Београда и „Ободско слово“ из Подгорице. Ријеч је о знаменитим научницима: Николи Тесли, Михајлу Пупину, Милутину Миланковићу, Руђеру Бошковићу, Михаилу Петровићу Аласу, Јовану Цвијићу, Јосифу Панчићу и Браниславу Петронијевићу.
Треба овдје забиљежити и један куриозитет. Четири од управо наведених књига, и то: Живот и дјело НиколеТесле, књиге о Милутину Миланковићу, Јовану Цвијићу и Јосипу Панчићу, објављене у скраћеном облику, доживјеле су специјална издања. Наиме, сваког понедјељка током децембра 2016, уз дневни београдски лист ,,Блиц“, публикована је по једна од тих књига у 110.000 примјерака, што значи да су све четири књиге објављене у укупном тиражу од 440.000 примјерака! Са таквим успјехом и тиражом својих објављених књига се не може похвалити нити један црногорски или српски писац. Крајем претпрошле (2018) године београдска издавачка кућа ,,Дерета“ му је објавила монографију ,,Леонардо да Винчи – универзални геније ренесансе“, а прошле (2019) године му је Књижевна задруга Српског народног вијећа Црне Горе објавила књигу ,,Никола Тесла –лучоноша модерне епохе“. Таква ангажованост заиста је фасцинантна.
Дакле, близу седамдесет дјела и тиражи од скоро пола милиона књига, које се мање-више баве најзначајнијим људима од културе и науке из минулих времена, напросто нас тјерају да се дивимо и да занијемимо.

Будо Гледић се потрудио да наново освјетљава ова бесмртна дјела кроз причу о многобројним генијалним ствараоцима. На један нов начин близак је савременом тренутку, Будо говори о неким значајним дјелима и њиховим ствараоцима, која су из ко зна којих разлога утонула у заборав, или пак нијесу довољно присутна у овим временима неке другачије и нове модерности. Изузетно је важан овај Будов подухват у времену када се многе културолошке вриједности и појаве заборављају због најезде мноштва безначајних и штурих информација о свему и свачему па и о тим људима и њиховим дјелима. У корист свог преданог и темељног научног рада а на штету поезије Будо се са пјесничким књигама јављао спорадично и с времена на вријеме.

Пјеснички нерв га никада није напуштао мада је он као, што се види, приоритете у свом стваралачком замаху поклањао неким другим садржајима, који су и тамо истицали његову особеност, али и његове креативне потенцијале, који су опет у тим садржајима досезали неслућене домете.
У наслову „Светолуци“ се слути или види њена свеколика садржајност. Човјек чисте душе, поштовалац вјере православља, инспирисан утемљењем светиња, њиховом постојаношћу и опстанком кроз многа тегобна времена, тим симболима хришћанства уопште и чуварима традиције народне, Будо је сачинио споменар и властити пјеснички бревијар самотних мисли.

Пишући ову пјесничку књигу-посветарник о манастирима и знаменитостима и симболима хришћанства, па и значајним представницима православља и људима вјере, науке и књижевности, говори се и о пјесниковој преданости идеји да су духовне вриједности непролазне и вјечне.
Будо је као пјесник врстан позанавалац метрике, версификације, риме и једног јасног сажимања доживљеног и виђеног у ову поетску цјелину. Пјесме су у „Светолуцима“ римоване и атипичне у свом исказу. Свака пјесма има три строфе од по пет стихова гдје је прва, друга и пета строфа писана у дванаестерцу а трећа и четврта у шестерцу. Такав избор омогућава пјеснику да у релативо умирен дванаестерац уметне и шестерац који најављује убрзање саме мисли а ритмику пјесме уводи у неочекивану атараксичност. Пјесник који истражује (а таквима припада и Будо Цетињски) увијек може наћи неко ново и другачије рјешење за свој пјеснички иказ, макар он био одређен обрасцем као што је случај код римоване поезије. Рима у овим пјесмама је правилна, што је вјероватно ствараоцу чинило додатан напор при стварању саме пјесме, јер херметизам и канон увијек представља проблем зато што захтијевају да буду у потпуности испоштовани.
Духовни свијет је у фокусу пјесника Буда Гледића Цетињског. Заумност, врсно познавање историографије, емотивни дискурс који учвршћује везу између ствараоца и предмета пјевања, читаоца увјерава да у овој поетици нема ничега обмањивачког и претјераног. Овдје су у пјесму стављени, дакле опјевани сви црногорски манастири, свете и значајне историјске личности, духовници и још неколико пјесама које је Будо посветио пријатељима, мада је књига у цјелини посвећена његовој мајци Драгици и онима који су вјерујући.
Светолуци су књига пјесама која је, као што смо на почетку истакли, подијељена на три пјесничка циклуса, гдје је први очекивано и наслов ове пјесничке књиге, потом слиједе Светоносци и Световиди. Ова књига бесумње остаје као историјско свједочанство о прошлим али и о овим нашим временима. Траг који се не може избрисати. И то говори о далекоумности пјесника Буда Гледића Цетињског. Он гради своје личне споменике, или макар у њих удијева трагове властитог промишљања, који ће трајати и можда у неком тренутку опуштања бити опомена и путоказ будућим генерацијама да се светиње не могу заборављати.
Ова књига само по себи је као компактна цјелина аутохтона, садржајна, пуна промишљања. Прати трагове које је за вјечност оставила историја. А пјеснику је дадено да носи бакљу и освјетљава пут који загони у кружницу те и такве вјечности.

Београд, новембра 2020. године

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: