Nikodinović: Odškrinuta vrata istine NATO genocida nad SRJ

Piše: dr Dobrosav Nikodinović

Nevelikom, ali važnom knjigom, uz veliki trud i u prkos otporu nesavesnih oddgovornih pojedinaca, docent dr Alek Račić javnosti je otkrio istinu NATO zločina osiromašenim uranijumom.

Prikazom knjige „ZDRAVSTVENE POSLEDICE NATO AGRESIJE 1999“ primarijusa Aleka Račića jasno se vidi zločin koji je počinjen u Srbiji i Crnoj Gori NATO agresijom.

Dr Račić je rezultate svojih istraživanja izneo u ovoj knjizi kao temu svoje druge disertacije koju mu je naučno nastavno veće Medicinskog fakulteta u Beogradu odobrilo a etički komitet osporio. Cilj mu je bio da doprinese biološkom očuvanju nacije. Svoja istraživanja je usmerio na Srbiju i Republiku Srpsku. Odmah je uočio da su se neobična maligna oboljenja javljala kod pacijenata Repubilike Srpske 10 godina posle bombardovanja.

Veoma dragoceni saradnici i mentori su mu bili doc. dr Svetlana Stošić – Divjak, prof. dr Gojko Stoijčić, prof dr. Sandra Šipetić. Posebna teškoća je bio nedostatak potrebne literature, nedostatak podataka o sastavu sadržaja eksplodiranih bombi da bi se utvrdili etiološki činioci raznih oboljenja kao posledica NATO bombardovanja, loših baza podataka ovih oboljenja, nedostatka nacionalnog kancer registra da bi se mogla utvrditi incidenca malignih oboljenja, način bombardovanja. Veoma korisno je bilo iskustvo stečeno hiruškim intervencijama napredovalih malignih oboljenja poglavine i vrata. Autor je zaključio da su ti pacijenti žrtve NATO bombardovanja od 24. marta do 10. juna 1999.

Odluku i plan ciljeva o bombardovanju SRJ doneo je savet NATO koju je prihvatilo 19 članica Nato alijanse. Naređenje je sproveo u delo američki general Vesli Klark sa 464 aviona, 450 krstarećih raketa sa flote iz Sredozemnog mora uz satelitsko vođenje. Plan ciljeva bombardovanja vremenom se proširivao, uvećavala su se sredstva za razaranje. Bombardovanje je bilo svakodnevno 78 dana, sa 36.219 naleta za 10.484 vojnih i civilnih ciljeva. Lansirano je 420.000 projektila, sa 1.300 krstarećih raketa ukupne mase 22.000 tona.

Sa vojnih ciljeva u početku, prešlo se na civilne ciljeve, objekte privrede, elektroenergetike, luka, mostova, puteva, škola, obdaništa, stambenih zgrada, vozova, crkava, civilnog stanovništva na mostovima i autobuskim stajalištima, pokrenut je bezobzirni propagandni rat. Ukupna vojna mašinerija je vremenom intezivirana i proširena.

Municija sa osiromašenim uranijumom je prvi put korišćena u Zalivskom ratu 1991. a sada 1999. na SRJ topovskom municijom od 20 i 120 mm sa 70 i 85 grama OU i avio municijom i raketama Tomahavk od 25 kg OU, proizvođača iz Masačusetsa, Tenesija, Kalifornije, Mineapolisa iz SAD. U svom naoružanju OU poseduju Rusija, V. Britanija, Francuska, Saudijska Arabija, Izrael, Ukrajina, Turska, Pakistan, Iran i Tajland.

U Srbiji, Makedoniji, posebno na KiM je korišćena je radioaktivna municija od 30 mm za uništavanje oklopnih i utvrđenih ciljeva u naoružanju 7-cevnim topom punjenja 1174 metka jurišnih aviona A-10 Tanderbolt. 20% municije punjena sa visoko razornim eksplozivom i 80 % projektila punjena penetratorima OU. Top ispaljuje 35-70 metaka u sekundi, uništi cilj za 2- 4 sekunde. U SRJ je ispaljeno 31.000 do 40.000 komada projektila ove vrste. Protivoklopna zrna sadrže 282,18 grama OU, sačinjen od legure sa OU (U 238), čelika, cirkonijuma, titana, nikla, cinka, bakra.

Aktivnost jednog metka je 3,4 Mbq alfa zraka U 238 i 6 Mbq beta zraka što je 4–5 puta veća od prirodnog zračenja. OU gađano je 113 lokacija u SRJ. Nepoznat je broj lokacija na KiM. Nisu poznati podaci o broju ispaljenih projektila, procene se kreću od 9 do 45 tona. Vojska Srbije procenjuju da je na SRJ bačeno 15 tona OU, a ruska 45 tona kancerogenog materijala. Gađane su i lokacije u Makedoniji i Albaniji. Džordž Roberston kaže da su 112 puta gađane lokacija na KiM i 89 van KiM sa 15 do 396 kilograma OU po jednoj lokaciji, ili 3 do 80 tona OU ukupno u SRJ, a počeli su već 30. marta 1999. protivoklopnim granatama sa uranijumskim jezgrom kalibra 30 mm i krstarećim raketama Tomahavk kojima su masovno gađani civilniobjekti u SRJ što je utvrđeno još u toku rata jonizujućim komorama pod pritiskom, kontaminacionim komorama sondama osetljivosti Bq/cm2 za beta zračenje. Uzimani su uzorci terena i gelera za gamaspektrometrijsku analizu: ,,NIS Rafinerija Pančevo“, ,,Petrohemija“, ,,Jugopetrol“, Prahovo, Lučani, ,,Sloboda“ Čačak, ,,Zastava“ Kragujevac, u Doljevcu, Badnjevcu, objekti VJ, MUP-a, RTS-a, ,,Ušća“, Kineske ambasade. Ali nisu pronađeni tragovi OU, samo prirodni radionukleidi u prirodnom iznosu. U uzorcima je utvrđen Cs137 kao posledica Černobilske nezgode. Kontrolisani su uzorci voća, povrća, vode, ali nisu utvrđeni ostaci OU, samo tragovi Cs137 Černobila.

Stručna komisija je potvrdila da je agresor koristio radioaktivna ubojna sredstva kalibra 30 mm oko Prizrena i Bujanovca. Upotrebom antitenkovske municije kalibra 30 mm na bazi OU došlo je do kontaminacije tla koja će imati dugoročne posledice po život i zdravlje ljudi. ,,Zavod za preventivnu medicinsku zaštitu“ je potvrdio niski nivo jonizujućeg zračenja upotrebom protivoklopnih projektila kalibra 30 mm sa OU. U projektilima sa OU je utvrđeno prisustvo znatne količine radionukleida veoma kancerogenog plutonijuma PU čiji je period poluraspada 24360 godina i 236U porektila iz recikliranog nuklearnog otpada.

Osiromašeni uranijum je veoma opasan po ljudsko zdravlje, pa je sud u Njujorku zabranio rad fabrike za proizvodnju projektila sa OU jer je emitovana radioaktivnost bila veća od 150 mikro kirija.

U SRJ 1999. godine NATO je vodio specijalni hemijski rat. NATO je posrednim načinom i sredstvima vodio ovaj rat tako što je bombardovanjem rušio industrijska postrojenja, skladišta hemijskih sirovina, zapalio brojne naftne rezervoare i naftna postrojenja (30 rafinerija), uglja, kako vojnih tako i civilnih postrojenja i time izazivao efekte pravog hemijskog rata u SRJ, kao što su lokacije Pančevo, Kragujevac, Novi Sad, Lučani, Prahovo, Bor, Barič.

Pogođeno je ukupno 78 ovakvih objekata i 45 elektropostrojenja. Tako je došlo do curenja opasnih hemijskih supstanci, prinudilo 70.000 ljudi na evakuaciju. Opasno je zagađena i zagrejana atmosfera, vodeni tokovi, zemljište, podzemne vode vrlo otrovnim hemijskim materijama kao što su hlor i njegovi derivati, monomeri vinilhlorida, etilendihlorid, živa, više vrsta kiselina, fenol, piralen, amonijak i drugi otrovi u okruženju; uništeno je sve od 50 do 200 km od objekta. Petrohemijki objekti su skladištili po 500000 tona ugljovodoničkog goriva, ekvivalenta energije 3-4 megatona trotila. Opasni požari su formirali oblake do pomračenja Sunca zbog čađi, teških metala, sumpordioksida, azotnih oksida, oksida ugljenika, doksina, aromatičnih ugljovodonika, benzopirena sa kancerogenim svojstvima.

U Pančevu je 9 puta napadana i zapaljena ,,Azotara, ,,NIS“, prosuto je i sagorelo 80.000 tona naftnih proizvoda, 3.000 tona alkalnih materija, 1400 tone vinil hlorida, 21.000 tona etilen dihlorida i 800 tona hidrohlorne kiseline. U vazduh je ispušteno 20 tona vinil hlorida, izliveno je 8 tona žive. U ,,Petrohemiji“ u Pančevu gađan je rezervoar sa vinil hloridom za izradu plastičnih masa, sagorevanjem je otrovan i kancerogen, sa oksidom ugljenika, čađi, nastaje hlorovodonična kiselina i bojni otrov fozgen. U sredini hipoksije pod dejstvom svetlosti nastaje bojni otrov fozgen oksid, otrovniji od fozgena. Posle tri dana ove oblake gustog dima sa čađi vetar je odneo na severozapad do kraja Evrope, Švedske i Norveške.

U Kragujevcu je razrušena fabrika ,,Zastava“, izlilo se u Lepenicu nekoliko tona transformatorskog ulja sa PHB – polihlorid bifenilom i teškim metalima, zagađene su podzemne vode i rečni tokovi, rezervoari vode.

U Novom Sadu razrušena je Rafinerija nafte, pored reke i filtracionih bunara pijaće vode. Uništeno je 100 rezervoara Rafinerije nafte, sa velikim požarima, oblacima čađi i sumpor dioksida, izlilo se u sabirni kanal i reku Dunav 130 tona sirove nafte i naftinih derivata.

U rudniku bakra u Boru bombardovanjem su uništena 3 velika transformatora sa po 25 tona ulja, oko 100 kondenzatora sa uljem u kome se nalazi PHB – polihlorid bifenil, oštećena je elektromreža i prekinuta proizvodnja sumporne kiselne, ispuštene su velike količine sumpor dioksida.

U selu Bogutovac pored obale Ibra uništeno je skladište nafte i iscurelo 565 m3 dizel goriva i zagadilo podzemne vode i tok reke Ibar.

U Novom Beogradu je uništena toplana i elektrocentrala neposredno uz reku Savu, uništeno 8 rezervoara teškog ulja i 1 rezervoar benzina, deo ulja je izgoreo a deo se izlio u okolno zemljište i zagadio podzemne vode i tok reke Save.

U Prahovu je oštećeno skladište nafte pored reke Dunava, nafta se izlila u Dunav i danima se videla naftna mrlja kako putuje za Crno More. U zemlji su ostale i neeksplodirane bombe.

U Prištini su bombardovane stambene zgrade, vojni objekti, fabrika plastike i skladište nafte ,,Jugopetrola“. Zbog zaostalih minsko eksplozivnih sredstava nije moglo da se utvrdi zagađenje okruženja.

Ovo je samo deo NATO razaranja SRJ koji je uništio eko sistem SRJ sa opasnim posledicama po zdravlje njenih građana, smrtonosnim povredama, trovanja opasnim hemijskim i kancerogenim materijama, masovnim postraumatskim stresnim pormećajima i sakaćenjem, sociopatološke destrukcije i jasnim izmenama psihičkog statusa brojnog građanstva, mutacija flore i faune, smanjenje imunog statusa građanstva (mutacije gena, učestalost alergija, smanjenja otpornosti na sredstva kontaminacije).

U ovom ratu, NATO je koristio i kasetne bombe na 1.072 lokacije iz 2.300 kontejera sa 37.000 projektila. Po svome dejstvu kasetne bombe su zapaljive, protivpešadijske, za uništavanje pista, za polaganje kao mine, hemijske, propagandene, uništenje elektro mreže. Na Kopaoniku je bačen ogroman broj kasetnih bombi, posejane su kao žito, izginulo je 200 osoba a ranjeno više od 450 osoba, 33.000 kasetnih bombi nije ekspolodiralo pri padu, ostale su kao mine na tlu, minirano je 290 oblasti Srbije, u 16 opštinskih atara van KiM.

Korišćene su i tzv. grafitne bombe za uništavanje elektro mreže, koje paučinastom mrežom sitnih kablova izazivaju kratke spojeve, razvijaju visoku temperaturu elektrolukova od 40000 S0 sa požarom. Iz atmosfere pada kiša praćena električnim pražnjenjem, i grad čvoravog oblika koji se teško topi; veruje se da time se utiče na promenu klime, postojanje radioaktivnosti i toksičnosti kontejnera i vlakana, za špijunsko izviđanje bespilotnih letilica, izazivanja psiholoških efekata kod građana. U SRJ je na ovaj način uništeno 70% elekto mreže.

Bombardovanjem SRJ 1999. godine izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, sa 1.150 borbenih aviona lansirano je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona, uništeno 78 industrijskih i 45 energetskih postrojenja, ispušteno je na hiljade tona kancerogenih, mutagenih i toksičnih hemikalija, desetak otrovnih materija sa liste zabranjenih hemikalija „Stokholmskom deklaracijom“, zapaljeno oko 150.000 tona nafte i naftnih derivata oko 367.000 tona, uništeno je više od 20.000 civilnih zgrada i ispaljeno je najmanje 31.000 projektila sa OU.

Dakle, pripremljena je i bukvalno izvedena genocidna akcija nad stanovništvom SRJ.

NATO je 1995. u blizini Han Pijeska i Hadžića u Bosni ispalio 5.800 projektila sa OU po izvešaju NATO, a po Miodragu Panteliću 10.800 projektila OU.

Zbog toga je protiv počinioca krivičnog dela pokrenut krivični postupak, ali je obustavljen. Krivičnom prijavom nije obuhvaćeno štetno dejstvo otrovnih materija po zdravlje građana, nisu postojali ozbiljni podaci o tome, nepoznat je precizan podatak o sastavu bačenih bombi, a postojalo je više štetnih sastojaka pored osiromašenog uranijuma, plutonijuma. Istraživanje je otežalo nedostatak preciznog registra kancer oboljenja, valjane literature, poznavanje kasnih posledica produženog dejstva OU, plutonijuma i drugih štetnih materija na zdravlje ljudi.

Kod lečenih pacijenata od malignih bolesti kao posledica NATO bombardovanja razlikovala se klinička slika od pacijenata lečenih do 1999. godine. Tumori vrata i glave na otvorenim delovima su brzo napredovali: planocelularni karcinom obraza je brzo napredovao i metastazirao u parotidnu ložu, što je zahtevalo radikalan postupak, karcinom nosne pregrade je brzo napredovao zahvatajući hrskavičava tkiva, penetrirajući u koštani deo, tumor obraza se javio na netipičnoj anatomskoj lokaciji, maligni tumor donjeg očnog kapka za kratko vreme je zahvatio tkiva oka, maligni tumori obraza kod starijih stanovnika kao posledica dejstva OU su netipično, nekarakteristično napredovali.

Svi ovi tumori su zahtevali radikalni zahvat i otežanu rekonstrukciju oštećenih anatomskih struktura. Maligni tumori poglavine penetrirali su u koštana tkiva, maligni tumor gornje vilice penetrirao je u sve kosti vilice, dospeo do srednje lobanjske jame, što je zahtevalo obiman radikalni hiuški zahvat sa žrtvovanjem anatomskih organa.

Prema ličnoj statistici autora vidi se da je broj malignih tumora u Srbiji od 2002. do 2010. povećao do 168%. Zapaženo je da se anatomski položaj malignih tumora ovih pacijenta razlikovao od pacijenata operisanih od istih tumora do 1999. godine. Vreme preživljavanja obolelih razlikovalo se kod pacijenata obolelih do 1999: od bazoceluarnog karcinoma posle hirurške intervencije svi oboleli pre 1999. su preživljavali, jer ne metastziraju, dok samo 85% preživljava obolelih od 2002. do 2010. godine. Preživljavanje obolelih od planoceluranog karcinoma kod pacijenata obolelih pre 1999. je 80%, a kod pacijenata posle NATO bombardovanja samo 60%. Povećanje maligniteta je došlo zbog promene patohistološke strukture samih karcinoma, agresiviniji su, brže napreduju i ranije metastaziraju.

A šta je sa malignim bolestima disajnih, digestivnih, urinarnih, hematopoetskih i drugih sistema i mentalnim zdravljem ljudi? I oni su stradali i stradaće.

Incidenca malignih bolesti kod stanovnika SRJ i R. Srpske je evidentno povećana. Državni organi i institucije sa mandatom da istražuju i verifikuju maligna oboljenja zbog NATO bombardovanja SRJ, bezočno izbegavaju da se izjasne da su ova oboljenja posledica kontaminacije OU, plutonijumom i drugim kancerogenim materijama kao posledica NATO bombardovanja SRJ. To je nemoralno. Jedino Skupština AP Vojvodine preko poslanika Zorana Vraneševića se obratila EP sa činjenicama o posledicama NATO agresije na SRJ sa zahtevom za međunarodnu pomoć u sanaciji. Ova knjiga autora dr. A. Račića je prvi, pionirski, rad jednog medicinskog stručnjaka Srbije koji je skrenuo pažnju na ogroman problem posledica po zdravlje NATO agresije na SRJ sa očiglednim genocidnim namerama agresora sa dalekosežnim posledicama koje ugrožavaju biološki opstanak stanovnika SRJ i R. Srpske.

Apsolutno je opravdana inicijativa dr. Račića da se osnuje NACIONALNI INSTITUT ZA POSLEDICE NATO AGRESIJE. Autor ove važne knjige je uradio što je mogao i sa entuzijastima je osnovao Razvojnu akademije Srbije – RAS, za biološki opstanak nacije.

Kancerogene materije kojima je NATO agresor zagadio naše tlo, vode, biološki svet imaju ogromno dugo vreme poluraspada, prirodnim procesima kruže od vazduha, tla, vode, biljnog i životinjskog sveta, preko hrane i vode dopirući do svake žive ćelije našeg organizma, utičući na genetsku strukturu dovodeći do masovnih ko zna kakvih novih bolesti i telesnih poremećaja genocidnih razmera i do biološkog nestanka nacije. Zar može postojati veći problem i važniji zadatak jedne nacije i države?

Ne! A mi svi žmurimo pred katastrofom koja tek dolazi.