Научници открили бизарне сигнале који долазе из дубине Антарктика: Још увек немамо објашњење
1 min read
Антарктик
Истраживачи који проучавају лед на Антарктику остали су у чуду када је детектор космичких честица забележио низ бизарних сигнала који, наизглед, долазе из самог леда.
Како су објавили научници са Пен стејт универзитета, необични радио-импулси откривени су експериментом Антарктичке импулсне транзијентне антене (АНИТА), низом инструмената који се носе балонима високо изнад Антарктика, а дизајнирани су за детекцију радио таласа насталих од космичких зрака које ударају у атмосферу.
Циљ експеримента био је да се добије увид у удаљене космичке догађаје анализом сигнала који допиру до Земље. Међутим, сигнали које су ухватили не могу се објаснити тренутним разумевањем физике честица. Како истичу, сигнали се, уместо да се рефлектују од леда, чине као да долазе испод хоризонта – што је правац који се (за сада) не може објаснити.
Своје откриће објавили су у часопису Physical Review Letters.
„Радио таласи које смо детектовали били су под веома стрмим угловима, попут 30 степени испод површине леда“, рекла је Стефани Висел, ванредна професорка физике, астрономије и астрофизике, која је радила у АНИТА тиму тражећи сигнале од неухватљивих честица званих неутрини.
Она је објаснила да је, према њиховим прорачунима, аномални сигнал морао да прође кроз хиљаде километара стене и да ступи у интеракцију са њом пре него што је стигао до детектора, што би, теоретски, требало да спречи појаву радио сигнала, јер би га стена апсорбовала.
„То је занимљив проблем јер још увек немамо објашњење за те аномалије, али оно што знамо јесте да највероватније не представљају неутрине“, рекла је Висел.
Неутрини су врста честица без наелектрисања и са најмањом масом од свих субатомских честица. Обично их емитују високоенергетски извори попут Сунца или велики космички догађаји попут супернова или чак Великог праска, а сигнали неутрина присутни су свуда око нас. Проблем с тим честицама је што их је изузетно тешко детектовати.
„У сваком тренутку милијарде неутрина пролазе кроз ваш нокат, али неутрини заправо не интерагују“, рекла је Висел. „Дакле, то је проблем двосеклог мача. Ако их детектујемо, то значи да су прешли цео тај пут без интеракције са било чим другим. Могли бисмо детектовати неутрино који долази са ивице видљивог свемира.“
Висел и тимови истраживача широм света раде на дизајнирању и изградњи посебних детектора за хватање осетљивих неутринских сигнала, чак и у релативно малим количинама. „Чак и један мали сигнал неутрина садржи ризницу информација, тако да су сви подаци значајни“, рекла је она и додала да те честице могу открити трагове о космичким догађајима који су се догодили светлосним годинама далеко.
Један од детектора за откривање неутрина, АНИТА, постављен је на Антарктику. Ради се о радио детектору који лети на висини од 40 километара изнад леда и бележи сигнале.
„Усмеравамо наше антене према леду и тражимо неутрине који интерагују у леду, производећи радио емисије које затим можемо детектовати“, појаснила је Висел.
Проблем је што други детектори нису регистровали ништа што би личило на сигнале које је АНИТА детектовала. То је навело истраживаче да сигнал опишу као „аномалан“.
„Сигнали се не уклапају у стандардну слику физике честица и, иако неколико теорија сугерише да би то могао бити наговештај тамне материје, недостатак накнадних опажања са АјсКјубом и Ожеом заиста сужава могућности“, рекла је Висел, преноси Спутњик.
Док не открију шта се тачно догађа, Висел и њен тим развијају различите теорије.
„Претпостављам да се у близини леда, а такође и близу хоризонта, догађа неки занимљив ефекат ширења радио таласа који не разумем у потпуности, али свакако смо истражили неколико њих и још увек нисмо успели да нађемо одговор. Дакле, тренутно је то једна од ових дугогодишњих мистерија и узбуђена сам што ћемо, када будемо летели са ПУЕО-м, имати бољу осетљивост. У принципу, требало би да откријемо више аномалија и можда ћемо заправо разумети шта су оне. Такође бисмо могли открити неутрине, што би на неки начин било много узбудљивије“, закључује на крају Висел, преноси phys.org.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

