Након напада у Ургентном центру, медицинари добили 24-часовну заштиту

Снежана Поповић, која је нападнута, испричала је за Радио Слободна Европа (РСЕ) да се у том центру годинама суочавају с вербалним нападима пацијената или чланова њихових породица:

„Али да ме неко ошамари на мом радном мјесту?! То је апсолутно неприхватљиво. Тешко ми је да уопште причам о томе… одмах почнем да се тресем и плачем“, казала је она.

На питање РСЕ гдје је у тренутку напада било обезбјеђење Клиничког центра Црне Горе, у чијем саставу је и Ургентни центар, каже да би и она вољела то да зна.

Напад на њу покренуо је протесте запослених, који су тражили боље услове рада.

Један од захтјева који је испуњен био је 24-часовно обезбјеђење у просторијама Ургентног.

Осим тога, запослени траже бенефицирани радни стаж и да им се додијели статус службеног лица, како би свака врста напада на њих била оштрије санкционисана.

За ударање љекара осуђен на рад у јавном интересу

Да је досадашња казнена политика за нападе на љекаре и медицинске раднике била блага показују подаци које је РСЕ-у доставио секретаријат Судског савјета.

Наиме, од 2022. године изречено је укупно шест осуђујућих пресуда, у којима су двије биле условне, једна рад у јавном интересу а три затворске – у трајању од два, три и пет мјесеци.

Тако је Основни суд у Подгорици осудио једног младића на три мјесеци затвора, а његовог друга на рад у јавном интересу за напад на доктора Хитне помоћи.

У пресуди, у коју је РСЕ имао увид, наводи се да је један од њих између осталог „ухватио доктора за врат, стезао и задао више удараца ногама у предјелу ногу и главом у предјелу главе“. Осуђен је на рад у јавном интересу.

Други је пријетио и пљувао доктора. Од је раније осуђиван за наношење тешких тјелесних повреда, па је „добио“ тромјесечну робију.

Министарство правде је припремило измјене Кривичног законика, који између осталог предвиђа да се за напад на љекара може изрећи казна до пет година затвора.

Видео надзор као једина заштита

Да је насиље над „бијелим мантилима“ присутно у великом проценту потврђује прошлогодишње интерно истраживање Министарства здравља.

Наиме, међу љекарима и медицинским особљем у Црној Гори вербални напад доживјело је 79 одсто љекара домова здравља, чак 95 одсто љекара Хитне помоћи.

Истраживање је показало да је у првој половини прошле године 11 одсто медицинских радника било изложено физичким нападима.

РСЕ је у августу објавио да је у том тренутку око 67 одсто медицинских радника у домовима здравља радило у објектима који немају службу обезбјеђења, а ниједна јединица Хитне помоћи није имала било какву врсту заштитарске или полицијске службе.

Једину заштиту имали су у виду видео надзора.

Годишње 70.000 пацијената, услови лоши

Медицинска сестра Ургентног центра Слађана Ђуричковић, с 36 година радног стажа, истиче да је ту здравствену установу посљедњих година напустило више од 20 техничара.

„Плашим се што ће бити за пар година, када нас старије техничаре испратите у пензију… А младе снаге Ургентног неће пристати да раде под оваквим условима.“

Како каже, мисли и на социо-економски моменат:

„Тридесет шест година стажа – плата 650 евра, ноћни рад 130 евра мјесечно.“

Ургентни центар је дио Клиничког центра, највеће здравствене установе у земљи.

У њему се годишње прегледа и збрине око 70.000 пацијената.

Медицинска сестра истиче да то значи да дневно прегледају око 200 особа, међу којима је најмањи проценат оних који су ургентни пацијенти.

„Да ли смо криви за колективно незадовољство? Да због својих социјалних проблема и свих других дођу у Ургентни центар и искале бијес на моје колеге и мене? Е, нећемо им дозволити“, изричита је Ђуричковић.

Из КЦЦГ нису одговорили на питања РСЕ како је до сада било организовано обезбјеђење и због чега није било присутно у Ургентном центру у тренутку напада на медицинску сестру.

Из Министарства здравља нису одговорили на питања о захтјевима запослених у Ургентном који се тичу бенефицираног радног стажа и статуса службеног лица.

Влада је 2020. године најавила изградњу новог Ургентног центра, вриједног око 16 милиона евра.

РТЦГ