Добрица Ћосић – писац, политичар, дисидент
Добрица Ћосић
На данашњи дан, 15. јуна 1992. српски писац Добрица Ћосић, дугогодишњи дисидент под режимом Јосипа Броза Тита, изабран за првог предсједника Савезне Републике Југославије. На положају шефа државе није остао цио мандат – Савезна скупштина му је 1. јуна 1993. године, на иницијативу Српске радикалне странке, изгласала неповјерење, под оптужбом да је кршио Устав.
Био је српски романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар и редовни члан Српске академије наука и умјетности.
Био је први предсједник СР Југославије од 1992. до 1993. године.
Називан “оцем нације”, остаће упамћен по романима “Далеко је сунце”, “Корени”, “Деобе”, “Време смрти”, “Време зла” и “Време власти”.
Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и свјетску књижевност улази 1951. године са својим првим дјелом “Далеко је сунце”.
Због својих ставова о Космету и угрожености Срба, Ћосић нашушта Комунистичку партију и до краја живота дјелује као дисидент.
Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман “Корени”, а други пут био је лауерат 1961. године за трилогију “Деобе”.
