На дну

А кад се с такве „евроатланске“ висине тресне на дно, рационалност постаје жртва суманутог држања за олупину брода који тоне. Брода који је бушан са свих страна, у води до прамца, брода на којем су још само пацови спокојни јер немају појма да се ударило о хрид и да нема даље. Настојања да се бродолом забашури грчевитим махањем бродском заставом и пјесмом галиота који веслају у празно равно је – трагикомедији. Ту не помаже ни громопуцателна хајка на „организоване криминалне групе“ које „тајновидац“ налази од вртића до самог врха власти, строго пазећи да не набаса на коју крупнију „рибу“, а које оптужује за бушење брода и цијепање једара.

А кад смо већ код „организованих криминалих група“, кад се поштено саберу сви осуђени, оптужени, они под извиђајем, а нарочито они за које зна сва Црна Гора и Душко Кнежевић а само „тајновидац“ нема појма, испада некако да је „најорганизованија криминална група“ заправо – ДПС. Од Света, преко Мига па све до Мугија и „мугија“ у скоро свакој општини гдје су на власти, криминална ДПС камарила би, да је ово иоле нормална  земља, попунила капацитете једног Алкатраза. Ту „дивну“ слику не може више да поправи ни онај разбарушени и надобудни Будванин, Дивановић.

И док се брод распада, уз френетично ојкање „морнара“ са јарбола, капетан се одавно дохватио „краја“ и баш га брига за олују која надолази. Уљуљкан у самопројекцију величине и недодирљивости, он у завјетрини сања сан о заливу у којем неће бити бура, у којем неће бити Срба, СПЦ, тврдоглавих митрополита и попова, безочне опозиције несвјесне његових „достигнућа“.

О заливу у којем ће, божјим провиђењењем које му је дато,  уз свој замак под Горицом, сазидати и сасвим нову Цркву, далеку од сваког свог историјског коријена и трајања. Залив ван европског мора у којем су за пловидбу нормирана строга правила чијем поштовању „капетан“ уопште није склон.

Да ни мало не претјерујем у овој опсервацији позваћу се на „капетана“лично. У општем метежу и свакојаким изјавама, саопштењима и покличима, остала је скоро непримијећена и некоментарисана његова изјава у којој више него отворено саопштава како му то „европско море“ није ни до кољена и уопште му није приоритет.

Као што је у Библији записано да ће “ прије двогрба камила проћи кроз иглене уши него што ће богаташ кроз врата раја“, „капетан“, свјестан своје „двогрбости“, истог дана када је на сва звона обнародовано отварање последњег поглавља у преговорима, у интервјују за ХРТ отворено изјави: „Наша држава не потенцира чланство у ЕУ већ европеизацију и усвајање европског система вриједности како би постали дио европске културе и цивилизације“! Не липши магарче до зелене траве!!!

„Капетану“ се, дакле, не жури. Не зато што не преферира Европу већ зато што је дубоко свјестан да Црна Гора са баластом њега и његовог концепта приватне државе у демократизовану Европу може таман колико и двогрба камила кроз иглене уши. Али, њему је до Европе колико и до лањског снијега. Овај залив, далеко од сваког добра, гдје су његове „ајкуле“ потаманиле све ситније рибе, у којем је жабокречина непромјењивости зацарила од обале до обале, његов је свијет и тамни вилајет из којег може увијек да скокне гдје му се стрне. Државним авионом „златним Дајнерсом“  Душка Кнежевића или неког од својих „дужника“ којима је дозволио да олижу кашику док он врца мед. А сва ова маскарада, од Паје па до оног Дивановића, је ту у јединој улози: да се Власи не досјете. Да он, у изостанку литија, опозиционе слоге, политичког окупљања, промоција, погуран Јањићима, Шћекићима, Шуковићима, Аџићима, Растодерима, Станковићима, Катнићима, троструком Весном…, намакне још један мандат у којем ће, заједно са „организованом криминалном групом“, докрајчити раскућавање заједничке а скућавање својих вила и замкова. А Европа… па ту је она негдје, још само десетак и коју годину више стрпљења.