Мораће се на НАТО олтар приложити још много тога, укључујући и премијера

Бојим се да очигледно жртвовање доскорашњег ДПС „светитеља”, Света Маровића, неће бити довољно. Мораће се на НАТО олтар приложити још много тога. Укључујући и премијера.
За црногорски естаблишмент датум за историју, велики искорак Црне Горе преко цивилизацијске границе и продор на Запад, прикључење заједници модерних, демократских и богатих држава, итд, итд… какофонија радосних поклича и хвалоспјева. За народ, обични и већински, још једна ујдурма Милове власти, последња сламка спаса режима који је већ пуштен низ воду и тоне свакодневно, историјска брука и чупање њених коријена из источног цивилизацијског круга којем у потпуности припада и њено усмјеравање на пут који је неминовно води на барикаде против вјековних пријатеља, браће и сабораца, жртвовани пион на стратешкој шаховској табли на којој се одмјеравају супер – моћни, итд, итд…
Све у свему, стара и већ добро позната прича у којој је једина новост – позивница. И мада је и сам Столтенберг упозорио да је ово тек само први корак и само позивница, а да до доласка на НАТО бал има још подоста да се уради, и то по режим веома болних и изнуђених потеза који ће многе од њих скупо да коштају, слободе нарочито, у режимским круговима се слави као да је прасе већ на столу.
Све у свему, већ виђено и већ позната прича у којој је једина нова чињеница – позивница. А позивница, с које год стране и аспекта посматрана, налаже озбиљан приступ и њених присталица и противника, а коначна и једина тачка на којој би могли и на којој би требало да се нађу је – референдум.
Управо зато што је у питању озбиљан документ с веома озбиљним последицама и импликацијама како по спољне тако и по унутрашње односе једини мудар, политички одговоран и цјелисходан начин да се донесе таква одлука јесте да се о њој изјасне они којих ће се највише и тицати – грађани. На референдуму, али не на онаквом каквих смо се већ нагледали по Миловом рецепту гдје један запослени значи четири гласа, а једна крава један више, већ озбиљно припремљен и организован референдум којем ће претходити сериозна и равноправна јавна кампања заговорника обје варијанте.
Позивница је, дакле, стигла, али не треба бити претјерано ни паметан, ни обавијештен да би се закључило да она није резултат очигледних структурних реформи и достигнутих демократских стандарда који су Црну Гору препоручили као богом дану чланицу. Не, као и у неким ранијим случајевима (Бугарска, Албанија…) НАТО је свјесно жртвовао неке своје принципе како би Црну Гору што прије увео у своје редове и на тај начин заокружио своје присуство и доминацију на цјелокупном простору Јадрана. И, што је још важније, још једном покушао да гурне прст у око Русији и изазове њену реакцију. Хоће ли и како ће то урадити Русија, наша заштитница већ више од три вијека, питање је њених спољнополитичких и стратешких интереса, али да ће Црна Гора сносити одређене последице – хоће. Нарочито на економском плану.
Koliko je on pismen a i vi koji ga branite nijeste primijetili da je poruka sa plakata ta da je sada Crna Gora kao Monako. Zbog toga ovi na vlasti i ne brinu jer vide koliko ste pismeni.
AMIN
Nije gladan, da je gladan provaljivao bi na demonstracijama u pekaru a na u zlataru!
mozda nije los NATO pakt…rijesice se problem nezaposlenosti…momci ce obuci unoformu,hraniti svoje porodice..neki ce se vratiti u kovcegu…kriza je u svijetu..moramo se opredijeliti..mislim da je nato bolji izbor nego rusija koja je uvijek pravila neke zakulisne racunice,bijeda
nije narod gladan ,da je gladan nebi on 24 sata bio tamo gdje je danas.
Мораће се на НАТО олтар приложити још много тога. Укључујући и премијера.
Да би неко постао члан НАТО пакта мора најприје да прође основну пјешадијску обуку. На примјер, мора да научи да пузи!” Толико.
do sada se to isto radilo,od sada je to pravilo
narod je gladan!!!!