Мораће се на НАТО олтар приложити још много тога, укључујући и премијера

Бојим се да очигледно жртвовање доскорашњег ДПС „светитеља”, Света Маровића, неће бити довољно. Мораће се на НАТО олтар приложити још много тога. Укључујући и премијера.

За цр­но­гор­ски еста­бли­шмент да­тум за исто­ри­ју, ве­ли­ки ис­ко­рак Цр­не Го­ре пре­ко ци­ви­ли­за­циј­ске гра­ни­це и про­дор на За­пад, при­кљу­че­ње за­јед­ни­ци мо­дер­них, де­мо­крат­ских и бо­га­тих др­жа­ва, итд, итд… ка­ко­фо­ни­ја ра­до­сних по­кли­ча и хва­ло­спје­ва. За на­род, обич­ни и ве­ћин­ски, још јед­на уј­дур­ма Ми­ло­ве вла­сти, по­след­ња слам­ка спа­са ре­жи­ма ко­ји је већ пу­штен низ во­ду и то­не сва­ко­днев­но, исто­риј­ска бру­ка и чу­па­ње ње­них ко­ри­је­на из ис­точ­ног ци­ви­ли­за­циј­ског кру­га ко­јем у пот­пу­но­сти при­па­да и ње­но усмје­ра­ва­ње на пут ко­ји је не­ми­нов­но во­ди на ба­ри­ка­де про­тив вје­ков­них при­ја­те­ља, бра­ће и са­бо­ра­ца, жр­тво­ва­ни пи­он на стра­те­шкој ша­хов­ској та­бли на ко­јој се од­мје­ра­ва­ју су­пер – моћ­ни, итд, итд…

Све у све­му, ста­ра и већ до­бро по­зна­та при­ча у ко­јој је је­ди­на но­вост – по­зив­ни­ца. И ма­да је и сам Стол­тен­берг упо­зо­рио да је ово тек са­мо пр­ви ко­рак и са­мо по­зив­ни­ца, а да до до­ла­ска на НА­ТО бал има још по­до­ста да се ура­ди, и то по ре­жим ве­о­ма бол­них и из­ну­ђе­них по­те­за ко­ји ће мно­ге од њих ску­по да ко­шта­ју, сло­бо­де на­ро­чи­то, у ре­жим­ским кру­го­ви­ма се сла­ви као да је пра­се већ на сто­лу.

Све у све­му, већ ви­ђе­но и већ по­зна­та при­ча у ко­јој је је­ди­на но­ва чи­ње­ни­ца – по­зив­ни­ца. А по­зив­ни­ца, с ко­је год стра­не и аспек­та по­сма­тра­на, на­ла­же озби­љан при­ступ и ње­них при­ста­ли­ца и про­тив­ни­ка, а ко­нач­на и је­ди­на тач­ка на ко­јој би мо­гли и на ко­јој би тре­ба­ло да се на­ђу је – ре­фе­рен­дум.

Упра­во за­то што је у пи­та­њу озби­љан до­ку­мент с ве­о­ма озбиљ­ним по­сле­ди­ца­ма и им­пли­ка­ци­ја­ма ка­ко по спољ­не та­ко и по уну­тра­шње од­но­се је­ди­ни му­дар, по­ли­тич­ки од­го­во­ран и цје­лис­хо­дан на­чин да се до­не­се та­ква од­лу­ка је­сте да се о њој из­ја­сне они ко­јих ће се нај­ви­ше и ти­ца­ти – гра­ђа­ни. На ре­фе­рен­ду­му, али не на она­квом ка­квих смо се већ на­гле­да­ли по Ми­ло­вом ре­цеп­ту гдје је­дан за­по­сле­ни зна­чи че­ти­ри гла­са, а јед­на кра­ва је­дан ви­ше, већ озбиљ­но при­пре­мљен и ор­га­ни­зо­ван ре­фе­рен­дум ко­јем ће прет­хо­ди­ти се­ри­о­зна и рав­но­прав­на јав­на кам­па­ња за­го­вор­ни­ка обје ва­ри­јан­те.

По­зив­ни­ца је, да­кле, сти­гла, али не тре­ба би­ти пре­тје­ра­но ни па­ме­тан, ни оба­ви­је­штен да би се за­кљу­чи­ло да она ни­је ре­зул­тат очи­глед­них струк­тур­них ре­фор­ми и до­стиг­ну­тих де­мо­крат­ских стан­дар­да ко­ји су Цр­ну Го­ру пре­по­ру­чи­ли као бо­гом­ да­ну чла­ни­цу. Не, као и у не­ким ра­ни­јим слу­ча­је­ви­ма (Бу­гар­ска, Ал­ба­ни­ја…) НА­ТО је свје­сно жр­тво­вао не­ке сво­је прин­ци­пе ка­ко би Цр­ну Го­ру што при­је увео у сво­је ре­до­ве и на тај на­чин за­о­кру­жио сво­је при­су­ство и до­ми­на­ци­ју на цје­ло­куп­ном про­сто­ру Ја­дра­на. И, што је још ва­жни­је, још јед­ном по­ку­шао да гур­не прст у око Ру­си­ји и иза­зо­ве ње­ну ре­ак­ци­ју. Хо­ће ли и ка­ко ће то ура­ди­ти Ру­си­ја, на­ша за­штит­ни­ца већ ви­ше од три ви­је­ка, пи­та­ње је ње­них спољ­но­по­ли­тич­ких и стра­те­шких ин­те­ре­са, али да ће Цр­на Го­ра сно­си­ти од­ре­ђе­не по­сле­ди­це – хо­ће. На­ро­чи­то на еко­ном­ском пла­ну.

А упра­во тај еко­ном­ски тре­ну­так у ко­јем се Цр­на Го­ра упу­шта у сво­је­врсну по­ли­тич­ку и вој­ну аван­ту­ру је оно што се вје­што ме­диј­ски при­кри­ва иза дим­не за­вје­се по­зив­нич­ког сла­вља.

Осим што је за­ду­же­на до мје­ре ко­ја озбиљ­но пре­ла­зи ли­ни­ју Ма­стрих­та, Цр­на Го­ра у го­ди­ни по­зив­ни­це би­ље­жи нај­го­ре еко­ном­ске ре­зул­та­те у по­след­њој де­це­ни­ји. Од­нос уво­за и из­во­за је ни­кад ка­та­стро­фал­ни­ји. Са­мо по­ре­ђе­ња ра­ди, упр­кос свим игро­ка­зи­ма и пер­фор­ман­си­ма ми­ни­стра по­љо­при­вре­де, са и без пер­ја, са­мо на увоз хра­не ове го­ди­не да­ли смо 71 ми­ли­он ви­ше не­го што смо при­хо­до­ва­ли од цје­ло­куп­ног из­во­за.

Пад стан­дар­да до цр­те из­др­жљи­во­сти, не­за­по­сле­ност, не­ста­нак рад­нич­ке и сред­ње кла­се, омла­ди­на с ди­пло­ма­ма, а без пер­спек­ти­ве, јав­не ку­хи­ње и кон­теј­не­ри као по­след­ње со­ци­јал­не адре­се… и све та­ко ре­дом и све цр­ње од цр­ње­га. Зби­ља, а је­де ли се по­зив­ни­ца?

На­су­прот то­ме и те ве­ћи­не, има­мо ша­чи­цу око пр­ве фа­ми­ли­је и ње­не бан­ке ко­ја је, ка­ко твр­де аме­рич­ки еко­ном­ски струч­ња­ци, успје­ла да из Цр­не Го­ре из­не­се ви­ше од шест ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Мо­жда су(смо) баш због то­га и мо­ра­ли у НА­ТО јер би, у про­тив­ном, њи­хов да­љи пут во­дио пра­во у Спуж. Уоста­лом, по­гле­дај­те шта се ра­ди у окру­же­њу. Бо­јим се да очи­глед­но жр­тво­ва­ње до­ско­ра­шњег ДПС „све­ти­те­ља“, Све­та Ма­ро­ви­ћа, не­ће би­ти до­вољ­но. Мо­ра­ће се на НА­ТО ол­тар при­ло­жи­ти још мно­го то­га. Укљу­чу­ју­ћи и пре­ми­је­ра.

И на кра­ју, умје­сто би­ло ка­квог за­кључ­ка хо­ћу да по­ди­је­лим с ва­ма, по­што­ва­ни чи­та­о­ци, је­дан афо­ри­зам ко­лум­ни­сте – афо­ри­сти­ча­ра „Но­во­сти“, Бо­ја­на Љу­бе­но­ви­ћа: „Да би не­ко по­стао члан НА­ТО пак­та мо­ра нај­при­је да про­ђе основ­ну пје­ша­диј­ску обу­ку. На при­мјер, мо­ра да на­у­чи да пу­зи!” 

То­ли­ко.

Пи­ше: Еми­ло Ла­бу­до­вић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: