Министарство финансија Србије дочекује ММФ лепим вестима
1 min read
(Фото ЕПА/Јим Ло Сцалзо)
Можда и без привредног пада ове године. – За шест месеци бруто домаћи производ мањи за 0,6 одсто него у истом периоду прошле године.
Када у понедељак почну онлајн разговори са Међународним монетарним фондом (ММФ), у оквиру актуелног аранжмана популарно названог „чуваркућа”, који се окончава у јануару 2021. године, Министарство финансија их чека са лепом вешћу да можда привредног пада у Србији неће ни бити или да ће износити један одсто. Видећемо на крају ових онлајн разговора који ће потрајати две седмице какав ће бити став ММФ-а о томе. Подсећања ради, њихова предвиђања била су да ће Србија имати привредни пад од три одсто БДП-а, који је изречен у пролеће, а који они нису касније мењали.
Када је крајем априла рађен ребаланс буџета, Министарство финансија је нове параметре у државној каси направило с предвиђањима о паду од 1,8 одсто. Народна банка у августу је саопштила да је могуће да привредни пад до краја године буде 1,5 одсто БДП-а, па и ниже од тога.
Министар финансија Синиша Мали пре неколико дана обавестио је Фискални савет да су резултати у 2020. години, према тренутним подацима, бољи од планираних, те да се очекује да Србија ову годину заврши са привредним растом који ће бити између минус један и нула одсто. Сличан је закључак и седнице Савета за координацију активности и мера за раст БДП-а којом је пре председавала премијерка Ана Брнабић.
После раста у првом кварталу од пет одсто, уследио је пад БДП-а од 6,4 одсто у другом кварталу, тако да је резултат за шест месеци минус 0,6 одсто. Ситуација се поправила, па је у првих осам месеци пад у индустријској производњи био свега 0,7 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, показује званична статистика.
Показатељи и у свету и код нас указују да привредни опоравак иде нешто брже од очекивања, а економисти су више пута указали да мањи привредни пад у нашем случају није само последица иначе добро примењених државних мера већ структуре домаће економије. Привреда Србије се у већој мери ослања на производњу егзистенцијалних производа за којима тражња у кризи није значајно пала, као што су пољопривреда, прехрамбена индустрија, кућна хемија.
На седници Савета за координацију активности и мера за раст БДП-а анализирани су најважнији економски резултати, као и напредак на најзначајнијим пројектима за српску економију и због добрих резултата Министарство финансија и Народна банка ревидирали су своје процене раста БДП-а за целу годину на минус један одсто.