Мило и НАТО: Будимо неутрални – будимо људи
1 min read
Недавно сам гостовао на конференцији под називом ”У потрази за свјетским миром”, која се, након Хелсинкија и Потсдама, одржавала у Београду. Обраћање присутнима започео сам следећим ријечима: ”Волио бих да долазим из некада поносне, славне, јуначке и пркосне Његошеве Црне Горе.
Ипак, са великим разочарењем морам констатовати да долазим из понизне, понижене и поткупљене Црне Горе. Долазим из Црне Горе која је продала и признала Косово. Долазим из Црне Горе која даје милионе еура да би ушла у НАТО савез који нас је, прије само 15 година, бомбардовао и убијао. Долазим из земље у којој Премијер носи сат од 106 000е, док је просјечна плата 400е. Земље у којој су сви могући избори покрадени. Долазим из земље у којој млади, образовани људи не могу наћи посао уколико немају партијску књижицу, док, с друге стране, синови функционера по завршетку школовања стичу занимање – инвеститора. У коначном, драги пријатељи, долазим из Црне Горе Мила Ђукановића.”
Према свом потлаченом и обесправљеном народу, али и према самом себи, имаосам обавезу да на тако значајној конференцији, пред међународним посматрачима,демистификујем човјека који је одговоран за све горенаведено.
Године 1989., након АБ револуције, уз помоћ својих колега студената дошао је право из студентске клупе у премијерску фотељу. Пут од сиромашног студента лошег просјека до једног од најбогатијих политичара на свијету, трајао је, односно и даље траје пуних 27 година. Деведесете године су биле посебно узбудљиве за нашег Премијера. Од ратног команданта који је слао Црногорце да ратују са Хрватима, а муслимане на ноге Ратку Младићу, па преко најбољег ђака Слободана Милошевића, стигао је до најбољег ђака западних сила. Ипак, за једно му се одаје признање: успио је до танчина да прозре у сваку пору црногорске нације, схватио је како може да манипулише својим народом уз минималне напоре, али оно што је још опасније – успио је да манипулише и много већим државницима и силама око њега. Конкретно: Руси су му били добри док су остављали огроман новац по црногорском приморју и куповали његове некретнине. Данас их сматра рушитељима Црне Горе и њеног Устава и не либи се да то јавно каже. Са друге стране, негова заљубљеност у НАТО је велика колико и заљубљеност у своју деценијску премијерску фотељу.
Прије само годину ипо дана група младих људи се окупила око идеје истинске неутралности. Без икакве финансијске надокнаде – празних џепова – а пуних срца, одлучили смо да не сједимо скрштених руку, да се оканемо критиковања са Фејсбука, већ да учинимо нешто конкретно по том питању. Као и сваки почетак, и наш је био јако тежак. Одвајали смо новац из својих студентских џепова за рад ове организације. Ипак, исплатило се – по мишљењу многих, постали смо најкредибилнија организација у Црној Гори по питању НАТО-а. Са друге стране, од стране власти смо директно прозвани да смо руски плаћеници, српски шпијуни, противници државе, агентуре СПЦ и слично. Ипак, истина је била само једна: хтјели смо да сачувамо достојанство и част наше државе коју је тај исти НАТО бомбардовао, али и да на један лијеп, модеран и младалачки начин покажемо и економске и безбједоносне штете које можемо имати уколико постанемо чланица НАТО-а. Такође, врло је важно и следеће: ПзН се залаже за неулазак, не само у НАТО, већ у ма који војни савез, био то и руски, кинески или неки трећи.
Neutralnost je najobicnija podvala. Ostavlja sva pitanja otvorenim a nijedno ne rjesava. Nas ce Bog dragi da (sa)cuva od raspomamljenih nacionalista (ka 1918?). Posto je juce bila tema Belgija (clanica NATO od 1949) ta drzava je bila skoro sto godina neutralna (do pocetka Prvog svjetskog rata – no to joj nije pomoglo da prezivi) i od 1936 d0 1940 kada je Njemacka pregazila uz svu njenu “neutralnost”.
Пише: Владислав Дајковић,i nas balzeno pocivsi mitropolit Danilo je bio Dajkovic,gdje je teklo tu ce i da curi,neka si ti ziv i zdrav a doci ce sve na svoje mjesto,istinu treba govoriti i pisati koliko god je neugodna za nas .
Св. Кирил Јерусалимски:
“И не уведи нас у искушење”, Господе. Да ли нас Господ овим учи да се молимо да уопште не будемо кушани? Не, јер речено је: “Сваку радост имајте, браћо моја када бивате кушани” (Јаковљ. 1, 2). Пасти у искушење може да значи и утопити се у искушењу. Јер је искушење слично некој реци, преко које је тешко прећи. Зато неки, не утопивши се у реци искушења, препливају исту као искусни пливачи, не предајући јој се. А други нису такви, већ улазе у реку искушења и утопе се.
Као, на пример, Јуда, који је упао у искушење среброљубља, и није препливао пучину (тог искушења), већ се удавио и телесно и духовно. Петар је, пак, упао у искушење одрицања од Христа, али упавши у њега није се удавио у њему, већ је храбро препливао пучину и избавио се од искушења. Ево како други човек (псалмопевац Давид) који је дошао до савршенства Светих благодари за избављење од искушења: “Ти си вас окушао Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа. Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша. Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео у одмор” (Пс. 66, 1012). Видиш ли са каквом смелошћу говоре они који су победили искушења и који нису посустали. Речено је: “Извео си нас у одмор”. Ући у душевни мир (одмор) значи избавити се од искушења
Amerika i Rusija su obećale Ukrajini da će štititi njenu suverenost i teriotorijalni integritet u koliko se odrekne nuklearnog naoružanja. Ukrajinci to uradiše i šta su dobili, napominjem kao narod koji je najbnliži narod ruskom narodu, rat i cijepanje zemlje od strane tih istih velikih čovjekoljubaca Rusa.