• Мозаик

Мијена

1 min read

7 година ‎ Слобода

Из мијене у мијену Црна Гора срља у диктатуру. Како можемо познати диктатуру? Оставља трагове на души и на кожи.

Милица Бакрач

Пише: Милица Бакрач

У Пиви, у завичају мог супруга, Мјесец (Земљин сателит) има четири мијене у току његовог мјесеца од 28 дана. Код мојих у Бијелој (у Дробњаку), имамо само једну. Дакле, прва и последња четврт, млад и пун мјесец, четири лика Земљиног сателита, различито виђена. Пива и Дробњак, два стара и велика српска племена, тако близу и тако слични, а тако различита. И код једних и код других се каже: мијенило се! Наука има рјешење за ову дилему, али није до тога дошло.

У Црној Гори, недавно, били предсједнички избори. Није се мијенило. Заправо, у Црној Гори се одавно није мијенило. Бар не набоље. Не знам ни што пишем о политици, али пишем – дако би се мијенило.

Два дана након ових предсједничких избора, у кући код нас, један наш пријатељ, обичан и добар човјек, Филип Вукотић, каже да би се могло десити (читај: мијенити се) да се Мило окрене Путину (тј. Русији). Рекох, човјек “чита“ звијезде, па зна. Са невјерицом га слушам и не знам да ли би то било добро или не. Нешто рачунам, од тога Срби не би добра видјели, а обрадовали би се. Као кад у сред зиме огрије сунце. Но, како се год мијени, Србима не буде добро. Мијена је било, није да није. Али, “помоз Боже, јаднијем Србима“, од тих политичких промјена није било вајде.

Кад је ријеч о старом, новом предсједнику Црне Горе, од времена кад је Црној Гори обећавао да ће бити “једино острво комунизма“ у Европи, до најновијих “отворених врата“, било је много мијена и свака је била уперена против Срба, а Срби га још увијек гласају. Истина, мање него некада када је српским гласовима први пут побиједио. Знате, онда кад је “наопако“ наложио бадњак на Цетињу.

Неки дан се запалише интернет “мреже“, Мило “отворио врата“ Русији. Гледам и не могу да вјерујем! Зовем Филипа Вукотића да га питам шта “мрежа“ звијезда каже. Нема у звијездама ништа о томе, он је само анализирао темељно. И погодио. Још једна мијена. Све се бојим да ће услиједити Милов деманти. И биће као онда, када је на тврдњу да је преварио патријарха Павла, одговорио, парафразирам: ,,Ко у мени тада није видио мене сада, тај је политичка незналица“. Да није цинизам, сложила бих се.

Из мијене у мијену Црна Гора срља у диктатуру. Како можемо познати диктатуру? Оставља трагове на души и на кожи. Више се познају по кожи, а више боле на души! Свака диктатура је, у почетку, праћена националним заносом. Проблем црногорског национализма је етничка мржња (Црна Горо, мила мати, ноћас ћемо Србе клати). Срби имају искуства са мржњом. И клањем. Мржња претходи клању. Занемаривање мржње је увод у клање. Читав XX вијек је свједок као и милиони закланих Срба. Али, да се вратим на домаћу диктатуру и трагове на души. Први пут сам недавно чула за термин “етнички стрес“.

Срби у Црној Гори су деценијама изложени, управо, етничком стресу. Не само да тај термин одлично одсликава поразну ситуацију етничких Срба у Црној Гори, него још више говори о политичкој позицији у којој су се нашли, дијелом и због политичког несналажења у недавној прошлости. Са овим појмом сам се срела на промоцији одличне књиге “Ухваћени у вршењу својих права“ аутора Владимира Лепосавића. Промоцију је уприличила Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, која је и саиздавач. Вриједно помена је, да је други издавач позната кућа „Јасен“. Књига је тематска збирка есеја. По први пут је српско питање у Црној Гори постављено на озбиљан, научни начин. Са задовољством ћу подијелити са вама један цитат: „Коначно, евидентирана пракса дискриминације и претполитичке хистерије према небрањеним Србима у Црној Гори има свој епилог, поред осталог, и у односу према самој Цркви. Због чињенице да се зове Српска православна, Цркву у Црној Гори не оправдава ни чињеница да окупља све православне вјернике. Чини се да других мотива за денунцирање Цркве у Црној Гори, до наведених, и нема…“

Овим питањем се враћемо на почетак приче, о мијенама и изборима. Црна Гора, власт, Српска православна црква, српски језик, идентитет, број не(запослених) Срба у јавним установама и наравно, однос свијета према нама. Хоће ли бити мијене и да ли смо кадри да је дочекамо?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: