ИН4С

ИН4С портал

Мијена

1 min read
Из мијене у мијену Црна Гора срља у диктатуру. Како можемо познати диктатуру? Оставља трагове на души и на кожи.

Милица Бакрач

Пише: Милица Бакрач

У Пиви, у завичају мог супруга, Мјесец (Земљин сателит) има четири мијене у току његовог мјесеца од 28 дана. Код мојих у Бијелој (у Дробњаку), имамо само једну. Дакле, прва и последња четврт, млад и пун мјесец, четири лика Земљиног сателита, различито виђена. Пива и Дробњак, два стара и велика српска племена, тако близу и тако слични, а тако различита. И код једних и код других се каже: мијенило се! Наука има рјешење за ову дилему, али није до тога дошло.

У Црној Гори, недавно, били предсједнички избори. Није се мијенило. Заправо, у Црној Гори се одавно није мијенило. Бар не набоље. Не знам ни што пишем о политици, али пишем – дако би се мијенило.

Два дана након ових предсједничких избора, у кући код нас, један наш пријатељ, обичан и добар човјек, Филип Вукотић, каже да би се могло десити (читај: мијенити се) да се Мило окрене Путину (тј. Русији). Рекох, човјек „чита“ звијезде, па зна. Са невјерицом га слушам и не знам да ли би то било добро или не. Нешто рачунам, од тога Срби не би добра видјели, а обрадовали би се. Као кад у сред зиме огрије сунце. Но, како се год мијени, Србима не буде добро. Мијена је било, није да није. Али, „помоз Боже, јаднијем Србима“, од тих политичких промјена није било вајде.

Кад је ријеч о старом, новом предсједнику Црне Горе, од времена кад је Црној Гори обећавао да ће бити „једино острво комунизма“ у Европи, до најновијих „отворених врата“, било је много мијена и свака је била уперена против Срба, а Срби га још увијек гласају. Истина, мање него некада када је српским гласовима први пут побиједио. Знате, онда кад је „наопако“ наложио бадњак на Цетињу.

Неки дан се запалише интернет „мреже“, Мило „отворио врата“ Русији. Гледам и не могу да вјерујем! Зовем Филипа Вукотића да га питам шта „мрежа“ звијезда каже. Нема у звијездама ништа о томе, он је само анализирао темељно. И погодио. Још једна мијена. Све се бојим да ће услиједити Милов деманти. И биће као онда, када је на тврдњу да је преварио патријарха Павла, одговорио, парафразирам: ,,Ко у мени тада није видио мене сада, тај је политичка незналица“. Да није цинизам, сложила бих се.

Из мијене у мијену Црна Гора срља у диктатуру. Како можемо познати диктатуру? Оставља трагове на души и на кожи. Више се познају по кожи, а више боле на души! Свака диктатура је, у почетку, праћена националним заносом. Проблем црногорског национализма је етничка мржња (Црна Горо, мила мати, ноћас ћемо Србе клати). Срби имају искуства са мржњом. И клањем. Мржња претходи клању. Занемаривање мржње је увод у клање. Читав XX вијек је свједок као и милиони закланих Срба. Али, да се вратим на домаћу диктатуру и трагове на души. Први пут сам недавно чула за термин „етнички стрес“.

Срби у Црној Гори су деценијама изложени, управо, етничком стресу. Не само да тај термин одлично одсликава поразну ситуацију етничких Срба у Црној Гори, него још више говори о политичкој позицији у којој су се нашли, дијелом и због политичког несналажења у недавној прошлости. Са овим појмом сам се срела на промоцији одличне књиге „Ухваћени у вршењу својих права“ аутора Владимира Лепосавића. Промоцију је уприличила Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, која је и саиздавач. Вриједно помена је, да је други издавач позната кућа „Јасен“. Књига је тематска збирка есеја. По први пут је српско питање у Црној Гори постављено на озбиљан, научни начин. Са задовољством ћу подијелити са вама један цитат: „Коначно, евидентирана пракса дискриминације и претполитичке хистерије према небрањеним Србима у Црној Гори има свој епилог, поред осталог, и у односу према самој Цркви. Због чињенице да се зове Српска православна, Цркву у Црној Гори не оправдава ни чињеница да окупља све православне вјернике. Чини се да других мотива за денунцирање Цркве у Црној Гори, до наведених, и нема…“

Овим питањем се враћемо на почетак приче, о мијенама и изборима. Црна Гора, власт, Српска православна црква, српски језик, идентитет, број не(запослених) Срба у јавним установама и наравно, однос свијета према нама. Хоће ли бити мијене и да ли смо кадри да је дочекамо?

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Мијена

  1. Милице ти си понос Српског рода.Најгори шљам код нас су они који су на дан избора из разноразних разлога сједјело кући и допустили Ђукановићу да са 30 посто подршке укупног бирачког тијела убједљиво побиједи.

  2. Nije On tako ni nepravedan prema nama.Jednako kao Tito,mozda su i kao ljudi jednaki samo onaj e bio zeru pametniji,ovaj je vise uproscen ,oli ti sto bi mi u Grbalj rekli skitac!
    Mijena je bilo, za jedno dobru neznam,ako bi se pod industrijalizacijomsmtralo istrebljenje koza mogla uzeti kao mijena a jeste i trajase bila je na udar sirotinje ada koga nego Srba.Ako se neko sjeti Seljackih zemljoradnih zadruga gdje se po uzoru na Kolhoze vrsila kolektivizacija i ukrupljavanje zemlje,na jednoj strani ,i pljacka vjekovnih vlasnika na drugoj narvno koga nego Srba kao vlasnika zemlje .
    I kada bi sada nabraja povlastice nacionalnih Crnogorca od one Fedracije do ove magarizacije,nije bilo ustanove udruzenja saveza ,bilo kakve podruznice boracke sumarske spijunske,koja nije izmisljena za nji i njihivu djecu.
    Nikada oni nijesu negdje radili cekicem krampom maljem mistrijom ,cistili podmazivali garadili orali betonirali vozili,plovili ,a svuda su bili.
    Ako su isli vozom imali su posvlastice,ako su isli u banje i odmaralista bili su na povlastici,ako su kupovali automobile mrskih neprijatelja sa Zapada ,carine i poreze placali nijesu,voljelisu najvise Njemce i njihive automobile,i samo su njih kupovali i vozili,Ako su htejli raditi bili si ili spijui ili „dpolomate“ ,nijesu oni tada krali nego pronevjeravali,nijsu bili spijuni nego zatsitnci Ustavnog poretak.Nemogu vise nabrajati te gadosti koje su oni i nnjihovi izmisljali,od Cankarjevog doma do Titovog Kumrovca i Crvenog barjak u Kragujevcu i Bora i Ramoza na Kosovu i Metohiji!
    Cankarjev dom.

    U ovim i ovakvim hramovima njihovim , oni su rasli vaspitavani i stasali za valst iz valsti u dikatatur,iz dikataure u rat ,iz rata u rat za mir iz rata u miru u rat za drogu i novac,sve je to jedan krug istih ili iste ideologije,koju su njihovi roditelji nazvali . „diktatura prroletarijata“a oni pretvorise u diktatur mafije nad narodm,a ko se pobuni ili bude buni slijedi ovo sto mi Srbi imamo.
    Treba ih pustit da vladaju,ali im ovo treba napominjati,a oni su u stanje 48,kada je ponestalo neprijatelja, poubijan i strijelajn, poceli su izemdju sebe da se trijebe,tako i sada,jesu oni nas proglasili neprijateljima,samo im nedostaje novca da se vole izmedju sebe,iako i tu ljubav proglasise za normalnu,i njoj ce prici radi vlast i novca,ali njega-novca sve manje, apetiti sve veci a narod nestrpljiv, a oni svoje ne daju rado.Ovo moze samo na dobro izaci,i izlazi polako samo da nas strpljenje ne napusti!
    Eviva Montengro Evviva Il Duce!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *