Матица српска: Промоција књиге Радмила Маројевића

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори позива на предавање и представљање књиге

„Његошево духовно завјештање
– Ноћ скупља вијека – Биљежница“

Проф. др Радмило Маројевић

Модератор:
Милан Ивановић

Предавање и промоција ће се одржати у сриједу 7. марта у 19.00 часова, у просторијама Књижаре Матице српске, Римски трг 50/I, Подгорица.

Радмило Маројевић је рођен 12. октобра 1949. у Моракову код Никшића. Основну школу је завршио у Миољу Пољу 1964, а гимназију у Никшићу 1968 — са одличним успјехом из свих предмета у свим разредима. Матурски рад „Жизнь и творчество С. Есенина“ написао је и одбранио на руском језику. Матурирао је са одличним успјехом из свих предмета и добио награду Фонда „Браћа Самарџић“, која се дођељивала најбољем матуранту никшићке Гимназије.

Школске 1968/1969. уписао се на Групу за руски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду и за непуне три године (у јуну 1971) положио све испите са средњом оцјеном 10. Први дио дипломског испита, из руског језика, положио је такође прије рока, у јануару 1972. (писмени 9, усмени 10), а други дио дипломског испита, из руске књижевности, у јуну 1972. (писмени 10, усмени 9). Добио је 1972. Новембарску награду Универзитета у Београду за успјешно урађени темат, као и награду која се додјељује студентима који су са најбољим успјехом дипломирали на свом факултету.

Паралелно са славистиком студирао је као ванредни студент на Међународно политичком смјеру Факултета политичких наука у Београду и дипломирао у фебруару 1973. са средњом оцјеном 9,40. Три године узастопно проглашаван је за најбољег студента Студентског града (1971—1973). Био је први студент продекан Филолошког факултета (1973—1974).

Године 1972. уписао се на постдипломске студије (смјер за науку о језику) на Филолошком факултету у Београду. Током школске 1972/1973. положио је са одличним оцјенама све испите и почетком јуна 1974. предао магистарски рад „Српскохрватски преводи поеме ‘Двенадцать’ Александра Блока“. Одбраном магистарског рада 4. октобра 1974. стекао је највишу школску спрему и академски степен магистра филолошких наука.

Докторску дисертацију „Посесивне категорије у руском језику (у своме историјском развитку и данас)“ предао је у октобру 1979. Одбраном дисертације 12. марта 1980. на Филолошком факултету у Београду стекао је научни степен доктора филолошких наука.

У октобру 1973. изабран је у звање предавача за руски језик на Факултету политичких наука у Београду, на којем је радио — са паузом за вријеме одслужења војног рока 1976/1977. године — до новембра 1979. Одлуком Савета Филолошког факултета у Београду 11. октобра 1979. изабран је у звање асистента за предмет Руски језик на Одсјеку за славистику; за исти предмет је потом биран у звање доцента (1980), ванредног професора (1984) и редовног професора (1988). Именован је (1997) такође за редовног професора за предмет Упоредна граматика словенских језика са старословенским језиком. На Факултету изводи наставу и испите из морфологије имена и творбе ријечи са синтаксом падежа (од 1980) и из историје руског језика са тумачењем староруских текстова (од 1992). На постдипломским студијама је држао предавања из Лингвистичке русистике (1982—1987). Више година држао је предавања из морфологије глагола, а по једну школску годину из Старословенског језика и из колегијалног курса.

Преглед историје руске културе. Био је испитивач на дипломском испиту из руског језика (1983—1987), а такође стални члан Комисије за полагање стручних испита за професоре и наставнике руског језика. Био је први предсједник Савета за српски језик као страни, као и коаутор наставног програма из тог предмета. Три школске године предавао је српски језик као страни на Московском универзитету.

На обновљеној Катедри за српски језик и српску књижевност у Источном Сарајеву држао је наставу из предмета Старословенски језик и Историја српског језика (1994—1996), а на новоотвореној Катедри за српски језик и књижевност у Бањој Луци предаје (1994—1998 и од 2005), Старословенски језик и (од 1995) Упоредну граматику словенских језика. На Филозофском факултету у Никшићу држао је предавања из предмета Историјска граматика руског је¬зика (1992—2002) и из Синтаксе руског језика са стилистиком (1999—2001). На Филозофском факултету у Нишу држи предавања из предмета Историја руског језика (од 2004) и Синтакса руског језика са стилистиком (2004—2005. и од 2006), а предавао је и друге стручне предмете. У два наврата предавао је Руски пословни језик на Вишој економској (Вишој пословној) школи у Београду. На новоотвореним катедрама за руски језик у Источном Сарајеву (на Филозофском факултету) и Бањој Луци (на Факултету филолошких наука „Апеирон“) од школске 2009/2010. године предаје Стару руску и народну књижевност.

Школске 1977/1978. године био је на једногодишњем научном усавршавању у Институту за руски језик Руске академије наука из области историје руског језика, етимологије и упоредне граматике словенских језика (научни руководилац му је био Р. Аванесов, а консултанти Вал. Иванов, Н. Толстој, О. Трубачов, Г. Хабургајев).

У јуну 1992. године изабран је у звање академика Међународне словенске академије наука, образовања, умјетности и културе на основу реферата који су (засебно) поднијели О. Трубачов (етимологија и ономастика словенских језика), Л. Жуковска (старословенски језик) и Г. Богатова (руска историјска лексикологија и лексикографија).

Био је руководилац југословенског дијела међународног научног пројекта „Лингвистика и стилистика превођења“ у оквиру програма сарадње Београдског и Московског универзитета. Учествовао је у раду на научном пројекту „Конфронтациона проучавања српског и других словенских језика“ који се радио на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду. Био је декан Филолошког факултета за чијег мандата је први пут формирана Катедра за србистику (1998—1999). Од 1999. руководилац је и аутор међународног пројекта „Славеносрпска и руско-српска истраживања“ у оквиру сарадње Београдског и Московског уни¬верзитета. Ради на петроградско београдском међународном пројекту чији је циљ израда електронског уџбеника руског језика за Србе.

Био је члан Удружења књижевних преводилаца Србије (1977—1999), члан Предсједништва и предсједник Удружења (1981—1982), члан редакције часописа Мостови (уредник за преводе са руског језика), предсједник Жирија за дођелу награде „Милош Ђурић“ (1992). Оснивач је и први предсједник Организације наставника страних језика на нефилолошким факултетима Београдског универзитета при Удружењу универзитетских наставника Србије (1976—1980).

Био је члан Извршног одбора и предсједник Савеза славистичких друштава Србије (1985—1986), затим секретар Славистичког комитета Србије и Југословенског славистичког комитета (непосредно је организовао југословенско учешће на Конгресу сла¬виста у Софији 1988). Предсједник је Српског фонда словенске писмености и словенских култура (од оснивања 1990) и предсједник Јужнословенског ођељења Међународне словенске академије наука (од 1992). Покретач је и главни уредник часописа Славистички збор¬ник (од 1986, с прекидима) и члан редакције часописâ Српски језик (од 1996) и Стил (од 2009). Био је непосредни организатор више научних и стручних скупова: „Страни језици у вишем и високом усмереном образовању“ (Београд, 1977); Седми београдски међународни преводилачки сусрети (1981); XXIV и XXV скуп слависта Србије (Београд, 1986, 1987); „Правописни приручници српскога језика и принципи утврђивања ортографске и ортоепске норме“ (Нови Сад, 1994), „Српски језик и правопис у уџбеницима и приручницима“ (Нови Сад, 1995); Прва југословенска ортографска конференција (Подгорица, 1995); Међународна научна конференција „Сопоставительные, типологические и сравнительно-исто-рические исследования русского и других славянских языков“ (Београд — Нови Сад, 1996).

Био је непосредни организатор учешћа југословенских научника на Конгресу словенских култура (Москва, 1992), на Првом међународном словенско евроазијском конгресу по¬сле¬ника науке и културе (Нижњи Новгород, 1994), Конгресу МАПРЈЕЛ-а у Регенсбургу (1994). Учествовао је с рефератом на бројним међународним и југословенским научним скуповима, између осталих на пет међународна конгреса слависта (Кијев, 1983; Софија, 1988; Братислава, 1993; Краков, 1998; Охрид, 2008), на пет конгреса Међународне асоцијације професора руског језика и литературе (Праг, 1982; Будимпешта, 1986; Москва, 1990; Регенсбург, 1994; Братислава 1999), на два међународна словенско- евроазијска конгреса (Нижњи Новгород, 1994; Москва, 1995), на међународним научним састанцима слависта у Вукове дане (петнаестак пута), на београдским међународним преводилачким сусретима (четири пута), на пет конгреса југословенских слависта (Струга, 1982; Сарајево, 1985; Буд¬ва, 1997; Ниш, 2001; Врњачка Бања, 2005), на три југословенске ономастичке конференције (Мостар, 1983; Доњи Милановац, 1985; Приштина, 1987) и на двије украјинске ономастичке конференције (Одеса, 1990; Ужгород, 1999). Одржао је више предавања на Московском универзитету ― на Катедри за словенску филологију (1981, 1984), на Катедри за руски језик (1985), у оквиру Лабораторије за историју руске духовне културе (1995). На Катедри за сло¬венску филологију Петроградског универзитета одржао је пет предавања о Ноћи скупљој вијека, Горском вијенцу, Асан агиници, морфологији и творби ријечи српског језика у поређењу с руским (2004—2007). Одржао је предавање и на Катедри за словенску филологију Одеског универзитета (1990). Држао је предавања о словенским именима на Коларчевом универзитету (1983, 1992).

Неки радови Радмила Маројевића су приказани или цитирани у иностраним научним публикацијама…

Научне радове Радмило Маројевић објављује у водећим научним часописима и зборницима бивше Југославије и Русије.

До сада је објавио око осамдесет расправа и чланака на руском језику у часописима (Этимология, Вопросы языкознания, Филологические науки, Славяноведение, Русский язык за рубежом, Русская речь, Тетради переводчика, Временник Пушкинской комиссии, Общеславянский лингвистический атлас: Материалы и исследования, Вестник Московского университета: Серия 9. Филология)) и у научним зборницима у Москви (Московског универзитета и Савеза писаца), Тверу, Кијеву, Ужгороду и Петрограду.

Маројевић је био ментор при изради већег броја дипломских радова на Катедри за руски језик у Никшићу и на Катедри за српски језик у Бањој Луци.

Био је научни руководилац за неколико магистарских радова и за осам одбрањених докторских дисертација — седам из русистике (двије из области конфронтативне лексикологије, а по једна из функционалне граматике, функционалне стилистике, творбе ријечи, синтаксе те из конфронтативне фразеологије и теорије превођења) и једне из бохемистике (из творбе ријечи).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: