(МАПА) Ево које храмове и реликвије Подгорица хоће да отме СПЦ: Закон припреман пет година, а све је увод у сценарио који се спрема КиМ
1 min read
Mанастир Острог
Пише: Раде Драговић
Предложеним законским текстом чини се правно убиство свих цркава и верских заједница – упозоравала је Митрополија црногорско-приморска јавност Црне Горе у августу 2015. године, када је на светло дана изнета прва верзија контроверзног Закона о слободи вероисповести. Скоро пет година касније, исти закон изазвао је најдубљу друштвену кризу у Црној Гори у њеној новијој историји.
Заједничка црта радне верзије спорног прописа из 2015. и закона усвојеног у црногорској скупштини у драматичној ноћи између 26. и 27. децембра 2019. јесте огољени удар на статус и имовину Српске православне цркве.
Несхватљивом упорношћу и доследношћу у кршењу права, па и здравог разума, власт је прогурала акт који више од месец дана изазива бунт десетина хиљада грађана.
Против оваквог закона изјаснили су се готово сви – Српска православна црква, остале верске заједнице, Руска и Васељенска патријаршија, Венецијанска комисија, небројени домаћи и страни правни стручњаци… Све то, међутим, није довољно да режим сагледа све опасности и ризике његове примене, да га повуче и отвори дијалог о његовом унапређењу.
А све је почело у лето 2014, када је министар за људска и мањинска права Црне Горе Суад Нумановић формирао радну групу за израду акта који је требало да замени стари закон о правном положају цркава и верских заједница из 1977. године.
„Овај закон донет је у бившем друштвено-политичком систему. Влада је препознала објективну потребу за новим законом, будући да је стицање државности условило другачији приступ уређења права и обавеза верских заједница у уставноправном оквиру Црне Горе“, гласило је тадашње образложење рада на изради новог прописа.
Архијереји Српске цркве и правни тимови Митрополије црногорско-приморске, очекивано, енергично су се успротивили намери законописца да одступи од начела одвојености државе и Цркве, али и да отворено конфискује црквену имовину. Спорна је била и обавеза регистрације, као и низ других чланова противних међународним нормама, Уставу Црне Горе и постојећим законима. Нацрт је послат Венецијанској комисији, да би после више од две године, делимично, али не и суштински измењен, поново био изнет пред црногорску јавност. Истинског дијалога и јавне расправе о његовим решењима – није било.
Црква је, текстом који је крајем године постао званични законски предлог, доведена у ситуацију да доказује оно што је вековима уназад било неспорно – да је пуноправни власник својих храмова, цркава, манастира, конака, имања…
Историчари и стручњаци за канонско право виде јасан континуитет права својине Српске цркве од средњег века до данас. О томе говоре многобројне задужбине Немањића, Балшића, Црнојевића и Петровића широм Црне Горе. У прошлости Цркве уочава се јасна правна веза, која сведочи да су црквеноправни субјекти – парохије, цркве, епархије, манастири – одувек били власници своје имовине, односно да црквена добра никада нису били државна имовина.
Доказа за то је прегршт – од Манифеста краља Николе из 1895. године, преко акта Митрофана Бана из 1910, до небројених судских пресуда и докумената државне власти из претходних деценија.
У доказивању наводног права да спроведе „враћање на старо“, режим у Подгорици потеже за тобожњом аргументацијом из паучине дубоке прошлости. Своје мотиве темељи, између осталог, и на одлукама црногорске народне скупштине која је на Цвети 1868. извршила дефинисање државне, црквене и имовине владара. Вешто се притом избегава и једноставан закључак, да је и ово тело уважило чињеницу постојања добара чији је власник Црква.
Познаваоци црквене прошлости истичу да нема јасних доказа да је имовина Српске цркве икада била у државној својини.
Аутори неславног закона, у покушају узурпације добара, повукли су црвену линију на 1918. години, коју монтенегринска историографија узима као датум почетка наводне српске окупације и прекида црногорске државности. Нова краљевина, међутим, преузела је већину прописа из претходне државе, па црквена имовина ни за њу није била упитна.
Чак и комунистички режим, иако строго идеолошки обојен, није дирао у неприкосновено право верских заједница. То се види и по томе што је после 1945. године опустошену Митрополију црногорско-приморску аграрном реформом, национализацијом и конфискацијом лишио свих добара која нису била неопходна за богослужења, односно издржавање свештеника и монаха. Правна природа храмова, цркава и манастира није била спорна чак ни комунистима, што је свој коначни исход добило у Закону о правном положају цркава из 1977. године.
Архијереји, свештеници и правни тимови Митрополије црногорско-приморске, који воде вишегодишњу борбу за своју цркву и њене светиње, упозоравају и на још један аспект црквене кризе у Црној Гори – она је генерална проба за сличну операцију која ће бити изведена на Косову и Метохији.
Уколико трансфер својине са Цркве на државу успе у Црној Гори, истим путем ће кренути и власти у Приштини, којој је СПЦ дуго већ трн у оку. Апсурд је да Црква бољу правну заштиту ужива на КиМ, међу Албанцима, али то не искључује будуће покушаје њеног подржављења или проглашавања за културно добро тзв. Косова.
Иако притиснут невиђеним незадовољством верника, али и мирним изражавањем њиховог протеста, режим у Подгорици не одустаје од примене скандалозног прописа. Државни органи имају рок од годину дана да попишу имовину која долази под удар закона и припреме се за прекњижбу. Црква је у међувремену најавила жалбу Уставном суду Црне Горе, од кога с правом очекује да контроверзни акт стави ван снаге.
Контроверзе око будућег статуса СПЦ долазе на врхунцу епохе незапамћеног црквеног градитељства у Црној Гори. Нови и обновљени храмови и цркве успешно су испунили празнину коју су за собом оставиле комунистичке, атеистичке власти.
У Митрополији црногорско-приморској истичу да је за три деценије обновљено чак око 600 храмова, да су изграђени и многи нови сакрални објекти. У овом кругу је и подгорички Храм Христовог Васкрсења, који се сматра саборним храмом верника у Црној Гори. По лепоти и монументалности истиче се и трећи храм у центру Берана, посвећен Светом Симеону Мироточивом. Круна црквеног градитељства свакако је недавно завршени и освећени Саборни храм Светог Јована Владимира, на Тополици, у Бару, који се убраја међу најимпресивније православне храмове у свету.
МАСОВНЕ протестне литије верника у Црној Гори рођене су спонтано, као израз незадовољства свештенства и верника усиљеним усвајањем спорног закона у ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године. Рођене су после позива који је Митрополија црногорско-приморска, само дан после драматичне вечери у подгоричкој Скупштини, упутила верницима – да се окупе и помоле Богу и Богородици за мир и разум у Црној Гори.
Број окупљених већ прве вечери премашио је сва очекивања. Литије су се из Подгорице и са севера Црне Горе прелиле и у друге крајеве земље, а затим и државе региона. Подршка је из дана у дан расла и бујала. Васојевићи, Кучи, Братноножићи, Пипери, Бајице, Паштровићи, Грбљани, Бокељи – иако раздвојени, сви заједно, из вечери у вече, слали су јединствену поруку – Не дамо светиње! Протестна окупљања своју кулминацију доживела су почетком фебруара, када је на литијама пребројано више од 200.000 учесника – трећина свих становника Црне Горе.
Кључне правне примједбе на Закон
* Написан и усвојен једнострано, без истинске јавне расправе и учешћа СПЦ
* Прекида вишевековни правни субјективитет Митрополије и осталих епархија које делују у Црној Гори
* Крши међународне конвенције и домаће законе о имовини
* Суспендује велики број прописа, уводи правну несигурност
* Својину Цркве не оспорава у редовном судском поступку, већ директно законом и у управном поступку
* Нема правних лекова, а терет доказивања својине је на власнику
* Закон дискриминише одређене категорије грађана – вернике СПЦ
* Не поштује и не примењује препоруке Венецијанске комисије
Најважније реликвије које се чувају у Црној Гори
Друштвена превирања услед црквене кризе која већ месецима тресе Црну Гору и намера власти да загосподари имовином Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија отворило је и питање будуће бриге над драгоценим реликвијама које оне чувају. Цетињски манастир чува неколико светиња које се сматрају најдрагоценијим у читавом православном свету. То је пре свега рука Светог Јована Крститеља, којом је крштен Исус Христос, као и честица Часног крста Господњег, на коме је Христ био разапет. У седишту Митрополије чувају се и мошти Светог Петра Цетињског, епитрахиљ Светог Саве, круна српског краља Стефана Дечанског (којом се крунисао и црногорски краљ Никола Петровић 1910. године), као и штап првог црногорског владара Ивана Црнојевића из 15. века.
Извор: Новости
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pošto pameti nemaju Bog im je ne može uzeti. Ali neka dobro razmisle šta će im se oduzeti dotaknuli se ovih svetih Božjih domova. I, u što sam sigurna pravoslavci će čuvati crkve i manastire od ovog bogoborca.
Sveti Nestor na zlo negodova,
I za veru Hristovu revnova.
Mlad učenik svetoga Dimitrija,
Mlad i nejak protiv strašnog Lija.
On znamenje Krsta na se vrže,
Silnog Lija na koplje povrže,
Sila sviše beše njemu data.
Ko Davidu protiv Golijata.
Да се ниси мало залетео ,,Мојсије“? И потписом и празнином у твом начертанију! Прочитан си! Не дамо светиње!И
Najjača opoziciona stranka u Crnoj Gori je srpska, što jeste problem i deli društvo. Često su tu i političari bez ugleda, i oni rade na raspirivanju srpstva u Crnoj Gori, a možda i nisu za tu državu, nisam detaljno upoznata. Iz iskustva znam da su najžešći Srbi nacionalisti baš iz Crne Gore. Oni su nas, antiratne aktiviste i antinacionaliste, najviše napadali kao izdajnike. Oni su rado otišli u rat sa Hrvatskom, odnosno u pljačku i stigli su do čak do Slanog. To se zaboravlja. Kao što sam rekla, reč je o crnogorskim Srbima. Zato svi problemi moraju da se rešavaju u Crnoj Gori bez mešanja sa strane. Ja se nadam da će se nemiri smiriti ukoliko dođe do dogovora o tom verskom zakonu kako bi se obustavilo okupljanje građana i život vratio u normalu. Iza masovnih litija stoji i nezadovoljstvo građana vladavinom Mila Đukanovića, ne treba to izgubiti iz vida. Smatram da će ovi događaji usmeriti Crnu Goru ka građanskoj državi, koja se ne bazira na veri i etničkom, i tako stabilizovati državu i demokratiju.- Vesna Pesic
Шта је писац хтио да каже цитирајући Пешићку? Као да је она неки ауторитет или особа вриједна цитата!
Ако баш хоћеш нешто вриједно:
Ми смо Срби народ најнесретни,
Сваки Србин,који се превјери,
просто вјеру што загрли другу,
но му просто не било пред Богом
што оцрни образ пред свијетом,
те се звати Србином не хоће,
ово ти је Србе искобило,
Робовима туђим учинило!“
Петар II Петровић ЊЕГОШ
Спао један Мојсије на лутора Весну Пешић.
Вунена су ово времена.
Sto je sa svetinjama srpske crkve u Makedoniji, u Hrvatskoj, na Kosovu? Ja mislim da ove nase svetinje treba vratiti svima nama i onda ce biti u najsigurnijim rukama. Ako smo mogli vjekovima, na celu sa vrsnim vladarima, uspjeli da sacuvamo tetitoriju, narod i crkvu onda danas imamo mnogo vecu sansu , ali samo ako smo jedinstveni. Ako nam Otomanska imperija nije uspjela da nam „razori“ nacionalni duh onda nece ni ova danasnja civilizacija. Treba da se ujedinimo, vratimo stanje crkve koje je bilo u Kraljevini Crnoj Gori, napravimo nacionalni program za obnovu moralnih normi na kojima ce se vaspitavati mlade generacije, reformu obrazovanja , reformu zdravstva i penzionog sistema, program sveobuhvatne reforme ekonomije. Crkva da ima najbolje sestrinske odnose sa srpskom, ruskom i grckom crkvom.
Перфидни боте, имаш ли ти сам са собом братске односе?! То се у медицини зове биполарни поремећај, који народ још назива “у три лика“. Море мрш у п.м.
Imate moj prezir.
Краљ Никола је као и сви Петровићи био Србин,и није проблем да и ти „мојсије“будеш дио православне цркве која је овдје од 1219 године!Али немој и ти као твој предсједник правити реорганизацију и одређивати како ће она битисати и вршити своју мисионарску улогу!
„Ne moze da se SPC poredi sa Vatikanom. Vatikan je medjunarodni subjekt prava( drzava) SPC nije drzava.“
Koje lupetanje od ovih montenegrinskih pametnjakovica! Ni Prezbiterijanska Crkva u USA nije drzava, nije medjunarodni subjekt prava, pa bih bas volio da vidim sta bi se desilo da americka drzava pokusa da proglasi njenu imovinu drzavnom. Kad dodje vase nasilje do odredjenog stepena, niko vas vise nece podrzati. Cak ce i „ambasadorka“, koju su inace poslali da se trenira na vama tupanima, dobiti druge instrukcije. Ziv bio pa vidio. Trazili ste to, vi iz DPS-a, pa gledajte!
I tvoj ‘harizmaticni“ lopov i ti.
Одговор Небитном Ликовицу: СПЦ је субјект права и као таква може бити потписник Уговора са државом Црном Гором. СПЦ је носилац права и обавеза, има своју имовину, има свој Устав којим се уређује унутрашња организација, заступање, функционисање и томе слично. СПЦ се простире и делује на територији више, данас признатих, држава, и као таква може се сматрати међународном органитацијом и субјектом међународниг права. То што СПЦ није држава као Ватикан, не значи да нема уговогну способност (ius contrahendi), у међународнопрaвном смислу.
Nikad Gospod je pobednik
Ustase mogu samo da sanjaju,a I sami bog ce ih kaznit us pomoc velikog naroda.
NE DAMO CETINJSKI MANASTIR MIRASU I ZELENASIMA
Ево ви људи па поггледајте сами што е потписано са Ватиканом , а онда сами изведите закључак гдје то води и зашто је са СПЦ одбијен такав или сличан уговор. Ово вам смрадови неће проћ , боље бјежите док још можете .Устала је Црна Гора .
https://www.ozonpress.net/drustvo/jovanovic-katolicka-crkva-ugovorom-zastitila-sebe-od-crne-gore/
Ne moze da se SPC poredi sa Vatikanom. Vatikan je medjunarodni subjekt prava( drzava) SPC nije drzava. Katolicka crkva postoji u kontinuitetu hiljadu godina bez prekida ako cemo da racunamo od sizme. A SPC tek od 1922. Doduse u Srbiji se SPC racuna od 1836.
Е мајку ти ***ебем са порећењем и датумима!
Kraj slomljenog mača закржљала расо
Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača,
Na poljima rodnim braneći ih časno,
Kitio si cvećem svakog osvajača,
Pevajuć mu himne,bestidno i glasno.
Slobodu si večno ,zakržljala raso,
Čekao da donesu tudji bajoneti,
Po gorama svojim tudja stada paso,
Jer dostojno neznaš za slobodu mreti.
Pokaži mi redom viteze tvog roda,
Što balčakom sruku slomiše ti lance,
Gde je Karadjordje tvojega naroda,
Pokaži mi tvoje termopilske klance.
Sa tudjinskom kamom si puzio po blatu,
Krvološtvom zvera,pogane hijene,
Da bi mučki udar sledja dao bratu,
I ubio porod u utrobi žene.
Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
Sa vešala starih novi konop visi,
U sumraku uma novu gazdu snivaš.
Branio si zemlju od nejači naše,
Iz kolevke pio krv nevine dece,
Pod znamenje srama uz ime ustaše,
Stavio si Hrista,slobodu i svece.
U bezumlju gledaš ko će nove kame,
Oštrije i ljuće opet da ti skuje,
Čiju li ćeš pušku obesit o rame,
Ko najbolje ume da ti komanduje
U pravu koje očigledno ne poznaješ ili samo površno ne može postojati diskriminacija subjekta prava po vremenu natanka kao ni po mestu postanka , odnosno da li jedni zakoni važe za lice od 25 godina ,a drugi za čoveka od 50 godina .Koliko znam većina hramova je upisana u katstru kao vlasništvo Crnogorsko-Primorske Mitropolije ili druge tri Eparhije SPC koje imaju PIB u Crnoj Gori .I najbitnije je da za nas ne koristiš reč šizma jer se Rimska Patrijaršija odvojila od preostale 4 -Carigradske,Jerusalimske,Antiohijske i Aleksandrijske , te su tako rimokatolici počinili šizmu . a uzgred budi rečeno u to vreme epicentar kulture,nauke je bila Romeja (Vizantija) i gradovi na Bliskom Istoku- Aleksandrija,Damask,Jerusalim.Razlika je bila veća nego danas između Danske i Somalije.To što je Vatikan država nema veze sa pravima određene verske grupe u nekoj državi jer Vatikan nije sekularna država osnovana od određene nacije već teokratska država tako da se u odnosima sa Vatikanom ne mogu primenjivati norme o zaštiti nacionalnih manjina , a isto tako vlasništvo katoličke crkve u većini država je vlasništvo biskupija u tim državama koje su ujedno i subjekti pravnog sistema,npr. Kelnska katedrala nije vlasništvo Vatikana već biskupije u Kelnu.SPC traži samo ono što je u C.G.priznato drugim tradicionalnim verskim zajednicama.
Pojma ti prijatelju nemas o crkvi.Cuj kaze kako srpska crkva postoji od 1922 godine.A sta je sa Peckom Patrijarsijom koja je jos za vrijeme Cara Dusana u 14 vijeka bila srpska crkva I patrijarsija I kao takva postojala sve do 1766 godina kada je nasilno ukinuta.Da ta Pecka patrijarsija nije mozda po tebi crkva mongola I tatara iz Dagestana a ne srpska crkva.A sta je sa Zetskom episkopijom koju je 1219 godine osnovao Sveti Sava na teritoriji Boke kao najstarijoj eparhiji srpske crkve.Boze ko sve ima pravo da iznese svoje misljenje.
Sve što je bezakonjem, golim silom oteto i ukinuto ima pravo na formalo-pravnu restituciju i priznavanje kontinuiteta!
Isto važi i za Pećka patrijaršiju!!!
http://arhiva.svetigora.com/node/4953
Milo nije Podgorica.