• Мозаик

Златно насљеђе из СФРЈ вриједи 111,22 милиона евра

1 min read

4 седмице ‎ ИН4С

фото: Спутњик

Црна Гора нема намјеру да купује злато за златне резерве током ове године, саопштено је “Дану” из Министарства финансија, у чијој су надлежности златне резерве државе.

– Министарство финансија није планирало куповину додатних златних резерви током 2025. године, нити је то планирано годишњим законом о буџету за ову годину – казали су за ДАН из Министарства финансија (МФ).

Црна Гора посједује 38.477 унци злата, које је добила у поступку сукцесије имовине бивших Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Савезне Републике Југославије, односно по основу Споразума између Републике Србије и Републике Црене Горе о регулисању чланства у међународним финансијским организацијама и разграничењу финансијских права и обавеза, одговорили су нам из ресора финансија на питање колико Црна Гора тренутно има злата у свом власништву.

Како су навели, Црна Гора тренутно посједује златне резерве у износу од нешто више од 111,220 милиона еВра.

– Цијена једне унце злата на 31.5.2025. године била је 3.277,55 долара (цијена са лондонског фиксинга злата), што по средњем курсу долар–еуро (курсна листа ЦБЦГ) даје вриједност злата у износу од 111,22 милиона еура – саопштено нам је из Министарства финансија.

Централна банка Црне Горе тренутно нема злато као дио међународних резерви, нити планира да купује злато, саопштили су из врховне монетарне институције у земљи за “Дан”.

– У овом тренутку се не планира инвестирање у злато, имајући у виду портфолија којима се располаже, природу монетарног режима, тржишне ризике, као и одреднице инвестиционе политике дефинисане Смјерницама за управљање међународним резервама – саопштили су из ЦБЦГ.

Дакле, Црна Гора се није придружила бројним државама које су у у првом кварталу ове године своје златне и девизне резерве појачале куповином злата.

Геополитичке тензије подижу цијену злата

Пад цијене злата у прошлом мјесецу резултат је реализације профита и смањених геополитичких ризика, док тржиште сада прати макроекономске податке и сигнале централних банака.

Цијене злата често се мијењају током геополитичких тензија и економске неизвјесности, јер злато привлачи већу потражњу у временима глобалних ризика.

Политике централних банака, као што су смањење или повећање каматних стопа, такође утичу на цијене – смањење стопа повећава привлачност злата, док повећање може смањити његове цијене, наводе на порталу банкар.рс.

Очекује се да ће цијена злата опет скочити због ескалације сукоба између Израела и Ирана.

Наиме, само у априлу централне банке широм свијета повећале су обим злата у својим златним и девизним резервама за 12 тона, наводи се у недавно објављеној прелиминарној процјени Свјетског савјета за злато (WГЦ), пренио је банкар.ме.

Како су навели из WГЦ, ова количина је мања од просјечног мјесечног обима куповине у протеклих 12 мјесеци, који је износио чак 28 тона. Успоравање куповине злата највјероватније је посљедица брзог раста цијена злата од почетка године, наводи се на веб-страници WГЦ-а.

Злато је почетком маја скочило готово седам одсто, достигавши 3.433 долара због тензија између Индије и Пакистана. Како су тензије попустиле и апетити за ризик порасли, цијена се повукла и средином мјесеца стабилизовала се између 3.120 и 3.140 долара, може се прочитати на порталу капитал.рс.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: