• Политика

Лоша политика Владе коштала пореске обавезнике преко 181 милион евра

1 min read

10 година ‎ Мина

Предлогом закона о буџету за наредну годину Влада наставља рискантну политику издавања државних гаранција, којим ће се за само два пројекта покрити кредити од 26 милиона еура, саопштено је из Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС).

„Таква политика Владе је претходних година пореске обвезнике скупо коштала, јер су преко 181 милион еура палих гаранција већ платили кроз веће порезе, увођење нових такси или замрзавање пензија“, наводи се у саопштењу МАНС-а.

Представници те невладине организације су казали да Влада планира да у наредној години изда гаранцију за кредит од 20 милиона ЕУР, који ће Црногорски електропреносни систем (ЦГЕС) узети код Њемачке развојне банке за потребе изградње електроенергетске инфраструктуре на полуострву Луштица. Влада планира и да изда гаранцију за кредит Жељезничке инфраструктуре (ЖИЦГ) код Европске инвестиционе банке (ЕИБ) од шест милиона еура, који је намијењен реконструкцији жељезничке инфраструктуре.

„Стање дуга по издатим гаранцијама домаћим и страним кредиторима на крају прошле године износило је невјероватних 307 милиона еура, а до почетка ове из државне касе је по основу гаранција исплаћено преко 181 милиона, због чега је настао мањак, па се Влада не само неповољно задуживала да би пунила рупе у буџету, већ је и грађанима уводила нове намете“, казали су представници МАНС-а.

Они су подсјетили да су највеће гаранције плаћене за кредите Комбината алуминијума (КАП), Жељезаре, Рудника боксита и Побједе, али и Фабрике електрода у Плужинама, барског предузећа Приморка и никшићке компаније Ми-Раи.

„Ниједна од издатих гаранција није била обезбијеђена квалитетним контрагаранцијама, а вријеме је показало да нијесу помогле економски опстанак компанија и стварање нових или очување постојећих радних мјеста“, навели су представници МАНС-а.

Они су додали да је фрапантна упорност Владе да настави погубну политику издавања нових државних гаранција, посебно када су у питању пројекти који су у приватном, а не јавном интересу, какав је неспорно пројекат Луштица, гдје страни инвеститор гради туристички комплекс.

„Званичници Министарства финансија још нијесу објаснили зашто би градња електроенергетске инфраструктуре на полуоству Луштица за потребе приватног пројекта имала приоритет у односу на градњу такве инфраструктуре на било којем другом мјесту у држави, а од чега би грађани имали користи, те шта ће бити обезбјеђење планираног кредита од 20 милиона еура“, казали су представници МАНС-а.

Они су подсјетили да је ЦГЕС једва обезбиједио обезбијеђење за овогодишњи кредит од 40 милиона еура за градњу далековода према Пљевљима, као дијела пројекта подморске интерконекције између Црне Горе и Италије.

„Предлог закона о буџету садржи и низ других законски проблематичних рјешења, па тако Влада пројектује већа средства за исплату бруто зарада у износу од 13 милиона еура на основу Предлога закона о зарадама запослених у јавном сектору, иако тај законски акт још није ни упућен у скупштинску процедури, а камоли усвојен“, наводи се у саопштењу.

Представници МАНС-а су казали да тих неколико сегмената из Предлога закона о буџету показују да је Влада веома проблематично пројектовала одређене буџетске ставке, као и да би због појединих цех поново могли платити грађани кроз увећане фискалне намете.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: