Љепота картографије
1 min read
Признаћу вам нешто у седмици у којој се календари преклапају као двије праве у математичкој бесконачности, па најрадоснији хришћански празник Васкрс или Ускрс (опет) пада у исти недељни дан.
Годинама покушавам и не успијевам да нацртам контуре Боке Которске.
Нацртати контуре једног од званично најљепших Залива на свијету, и јединог фјорда на Медитерану, једнако је тешко као и повући двије савршено паралелне линије. Географија на којој с осталима у суживоту живе Срби на мору, умногоме је чудна: има духовни исток на заливском западу, и духовни запад на заливском истоку.
Јозеф Ру објавио је у Марсеју 1764. карту Боке која данас изгледа смијешно, колико је само нетачна. Прије њега истог се посла дохватио Ђовани Франћеско Камоцио, у Венецији, 1574. г, послије обојице – Трипо Смекија у Венецији 1785. па и Амброа Тардију – 1824. Тек су потом земљописни епигони узели да на Заливу вјежбају властити осјећај за картографију.
Готово да би се могло рећи како су, у односу на прве, сасвим већ прецизне биле карте перашког опата Антона Замбеле, објављене у Венецији 1716, и карта Боке Жака Николаса Белина, штампана у Паризу 1771, али су ове двије тек копије још савршеније мапе што ју је у Венецији 1685. сачинио Вићенцо Марија Коронели, оснивач најстарије географске асоцијације на свијету – Accademiae cosmographiecae degli argonauti.
Упитно је: по којима бисмо се то данас картама могли руководити у вазда узалудном покушају да Боку нацртамо из главе? Наравно, по савременим картама. Оне су прецизне, њих често копирају разни туристички савези кад пред љето на брзину чине своје брошуре, ове су карте коначно савршене. Приказују Боку онаквом каква јесте, какву је виде, снимају и меморишу дигиталне сателитске очи. Али, авај! не нуде оне гушт читања какав су пак нудиле старе handmade изведбе. Нема више патиниране чаролије, нема више умјетности у картографији. Остала је само проста и огољена – картографија. Без ич умјетности. И то је, рекао бих, сушта слика прогреса. Добија се савршенство слике, но се занемарују ине димензије. Јер како из савремених карата видјети мамутски брод крузер с тринаест палуба? А на старим су се мапама видјели и типови једрењака, и врсте наоружања, и токови битака и ношња у посаде.
