Васкршњи обичаји у складу са вјером

Васкрс ове године у исто вријеме обиљежавају сви хришћани, а обичаји који се поштују у данима празника не разликују се много међу црквама.

Према ријечима начелнице одјељења за проучавање народне културе Етнографског музеја Весне Марјановић нема великих разлика међу црквама у обичајима који се поштују у данима празника.

Она је истакла да је Васкрс, као хришћански празник, почео веома рано да се прославља, како историја хришћанства напомиње, од другог вијека, тако да су прочишћени народни ритуали и успостављано је јединство са хришћанском догмом.

,,У народу су врло сведени обичаји. Нема великих обичаја који се примјењују током Божића или других празника или који су у супротности са црквеном, хришћанском догмом“, објаснила је Тањугу Марјановић подсјећајући да је за Васкрс везан обичај фарбања, размјене и куцање шареним јајима.

Фарбају се јаја у најразличитије боје, а црвено јаје као симбол живота било је познато у давној прошлости у многим религијама свијета, подсјетила је она.

Према њеним ријечима, због тога што је то било значајно за човјечанство, хришћанска црква је прихватила обичај бојећи га својом симболиком и повезујући га са васкрснућем Исуса.

,,Црвена боја је боја крви, а крв представља покретач и живот. Јаја се фарбају у црвено да би асоцирала на нови живот, рађање, али црвена боја у нашој традиционалној култури има својство да штити породицу, микро средину, а онда и цијелу заједницу’’, објашњава Марјановић.

У Србији прво офарбано јаје мора бити црвено и ставља се обично поред кућне иконе или у прозор, на свето, односно, гранично мјесто како би чувало домаћинство. ,,То јаје се негдје назива чуваркућа’’, каже Марјановићева.

Она је истакла и да су некада у прошлости жене офарбаним црвеним јајима дјеци прелазила преко чела да би била здрава током читаве године.

Марјановићева је навела и да се јаја углавном фарбају на Велики петак, додајући да је у неким крајевима обичај да се јаја фарбају на Велику суботу.

Када је ријеч о обичајима, она је истакла и да су се у појединим крајевима жене облачиле у црно и одлазиле у цркву на молитву обиљежавајући Велики петак као дан жалости.

,,Васкрс пада у прољећно вријеме, те је то и празник прољећа, буђења природе, вегетације и усмјерен је и ка аграру“, објаснила је Марјановић додајући да је било ритуала који су се обављали на сам дан Васкрса.

Тако је један од обичаја на сам дан Васкрса, који је задржан у источној Србији, спремање колача на који се ставља црвено јаје.

Код православног становништва, обичај је био и да свака породица има свог представника на првој јутарњој служби након чијег повратка би се укућани омрсили ускршњим јајима.

,,Кажу и да се на празник породица окупља и нигдје се не иде. Међутим у сеоским срединама то је била прилика да се покажу момци и дјевојке, тако да би се већ поподне људи виђали и размјењивали шарена јаја“, рекла је Марјановићева додајући да су се тако и развиле такмичарске игре као на примјер Туцанијада у Мокрину, али и другим крајевима.

Наводећи да ове године сви хришћани у исто вријеме обиљежавају Васкрс, она је рекла и да постоје разлике у обичајима када је ријеч о спремању хране, али нема великих разлика.

,,У мјешовитим срединама преузети су други симболи везани за Васкрс. Тако смо ми као симбол примили зеца што је примјерено католичкој средини’’, рекла је Марјановићева додајући да се тај симбол код нас појавио током 18. вијека са културом Њемаца.

Према њеним ријечима, сада је постало уобичајно да поред јајета и пилета, имамо и зеку и да дјеца одлазе у башту да траже свој поклон који им је донио зека.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: