Пећина устаничког војводе на два спрата
1 min read
фото: ТО Ивањица
На данашњи дан, 19. септембра 1814. због насиља и намета које су Турци појачавали у Пожешкој нахији је избила Хаџи-Проданова буна. Пошто су се Срби код манастира Трнава – предвођени игуманом Пајсијем и Михаилом, братом војводе из Првог српског устанка Хаџи-Продана Глигоријевића – обрачунали с пожешким Турцима, буна се проширила на Јагодинску и Крагујевачку нахију.
На чело буне стао је Хаџи-Продан, јер је Милош Обреновић одбио вођство, сматрајући да је преурањено. Милош је, послије обећања везира Сулејман-паше да ће устаницима бити опроштено, помогао гушење буне, али Турци су, пословично, прекршили ријеч и погубили око 300 истакнутих људи. На коцу је завршио и игуман Пајсије, а Хаџи-Продан је пребјегао у Аустрију.
Војевао је у Првом српском устанку војвода Хаџи Продан Глигоријевић, по коме је названа и буна против Турака подигнута 1814, а данас овог војводу помињу по необичној и посећеној пећини код Ивањице (на седмом километру пута ка Гучи). То је Хаџи Проданова пећина, туристички бисер овог краја, чије су природне реткости и овог пролећа доступне посетиоцима.
Подаци казују да се налази у долини Рашћанске реке (зову је и Рашћанска пећина или Шљепаја), те да су је спелеолози испитали у дужини од 400 метара. Састоји се од два спрата, простране дворане дуге су око 50, а широке 15 метара. По Хаџи Продану се зове јер је он у пећину склањао народ од зулума Турака. На платоу пред њеним улазу налази се Аџијина црква, посвећена архангелу Михаилу, први пут саграђена 1809. године. Има података да ју је подигао Хаџи Продан, те да је касније рушена и обновљена).
Део пећине је пре четири године, улагањима општине Ивањица и Министарства туризма, уређен за туристичке посете. Направљене су стазе и ограде око њих, уређена унутрашњост, постављена ЛЕД расвета. Пећина је потом отворена за посетиоце и изазвала значајно интересовање.
О њеним природним вредностима и обављеним археолошким истраживањима пише ивањички новинар Рашко Нешовановић, наводећи да је некад овде екипа студената Биолошког факултета, с професором Божидаром Ћурчићем на челу, пронашла 25 врста пећинских инсеката непознатих или ретких у свету.
Археолози су налазили и кристале кварца, фрагменте керамике из старијег гвозденог каменог доба, око 60 предмета старих више десетина хиљада година… Пећина је у једном периоду била привремено станиште пећинског медведа. О њеној величини испредају се разне приче, као и једна да су ловачки керови у пећини потерали лисицу, али да је она успела да им умакне изашавши кроз једну шупљину на крају села Лиса.
