Иако се данашња званична Подгорица из петних жила труди да докаже како Црна Гора нема ништа заједничко са Србијом и Русијом, историјске чињенице су непобитне и показују супротно.
Преписка коју су краљ Никола Петровић и престолонаследник Александар Карађорђевић водили само дан пред почетак Првог свјетског рата открива тадашњу блискост Црне Горе и Србије.
Осим озбиљности тренутка, оба државника су свјесна тешких времена која предстоје, али и чињенице да је учињено све да се рат избјегне.
Принц Александар се краљу Николи обраћа са „драги деда”, а овај се тако и потписује у телеграму одговора.
Ово је њихова преписка само дан уочи избијања Првог светског рата:
Регент Србије Александар
Његовом величанству краљу Црне Горе – Цетиње
14/27. 1914. (телеграм)
Покушали смо све могуће не би ли могли уштедити српском народу нове жртве и терете, али нисмо успели, јер је Аустро-Угарска тражила да принесемо на жртву драгу независност.
Бог је ваљда тако хтео да српски народ још једном стави свој живот у одбрану целога Српства.
Уверен сам да, мој драги деда, још јаче може да цени колико је био неоправдан захтев Аустро-Угарске, који је смишљен био да зада смртан удар сјајној будућности српског народа.
Испуњен сам великом радошћу кад сам сазнао, и ако у то нисам ни сумњао, да се Црна Гора солидарисала са Србијом у одбрани српскога народа.
Наредбу за мобилизацију деле српске војске издао сам.
Свемогући Бог и помоћ царске и моћне Русије биће на страни српске правде, а тако исто и јавно мнење цивилизоване Европе.
Шаљем поздрав мојем мудром и драгом деди и храброј црногорској војсци.
Александар
Краљ Никола Петровић – Цетиње
Његовом краљ. височанству насљеднику Александру – Београд
14/27. 1914.(телеграм)
Понос српског племена није допустио да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве које се подносе за правду и независност народну.
У име Божје, а уз помоћ наше вјековне заштитнице моћне Русије и симпатије цивилизованих народа, наш ће Српски народ и из овога великог наметнутог му искушења побједнички изаћи и обезбиједити своју сјајну будућност.
Моји Црногорци већ су спремни на граници, да гину у одбрани наше независности.
Живио, мој мили унуче, на радост твојега драгога оца и моју!
Живјела храбра српска војска! Живјело наше мило Српство!
Твој дјед Никола.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Незналице, дудуци и дилеје, који доминантно чине персонал режима у Подгорици, не знају ко је био краљ Никола Петровић. Неки од њих мисле да је он био рок певач, или репер. Већина се, као у магли, присећа да се о њему говорило на неком од мало часова историје, са којих нису утекли. Историја им је, генерално, била мрска, што није ни чудо, јер су из ње сви имали јединице. Причати њима о Николи или Његошу је исто као да неписменом доказујете шта је Сократ рекао.
E pa lijepo je Aco palikuća svog “dragog dedu” ispalio , a i mi smo divno prošli sa “milim srpstvom” , ka bosi po trnju .
Srećom ove mlade nazadne politike ne interesuju .
Zasto bi deda tek tako uletao u ratove da nije tadasnje javno mnenje u Crnoj gori bilo 100% naklonjeno Srbiji pa i sami Petrovici. Ove mlade ne moze da interesuje nazadna politika kad je informisanje u CG bar 2x antisrpskije nego u doba Broza. Kakvi mladi zar je Miras mlad…
Unuk je dedi trebao odrediti drugu sudbinu, nakon zavrsetka 1. rata, pa bi Srbima sada druge tice pjevale
Понос српског племена није допустио да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве које се подносе за правду и независност народн
koje su danas zrtve koje podnose naslednici Nikole Petrovica potonjeg kralja Crne Gore,u stvari oni koji zajahase na njegov tron.
eto tako kda se ovoga ne stide zasto bise icega drugog stidjeli,ovo su Milovi Novocrnogorci,kojima je da Bog oprosti jedina svetinja prkno kao objekat licnog zadovoljstva ,i prkno kao pojam licnog bogacenja.