Пише: Горан Комар
Хвала Богу на његову дару. У прошлости часне нам Горе било је, а посебно у периоду управе владика Саве и Василија, па нека и у обрисима, одређених интензивних дипломатских активности које су праћене настојањем фундирања политичких стријемљења ка европских центрима писањем историја Црне Горе.
На страницама уваженог Портала већ смо подсјећали на активности високопреосвећеног митрополита Василија (Петровића-Његоша) и његову кратку Историју, ма хајде да заједно погледамо и ка другоме једном пројекту који носи печат озбиљности и, могуће, високе амбиције.
Ријеч је о рукопису “Кратки опис Зете и Црне Горе” анонимног састављача о којему неки вриједни црногорски истраживачи вјерују да је жена из рода Радоњића.
Корисно је видјети двије ствари. Прво, како је рукопис прошао у земљама угарске круне и због чега је од званичног цензорског тијела препоручен за уништавање спаљивањем. А, Божјом помоћи, преживио је и послије Другог Свјетског рата враћен Југославији.
Господин Радовановић донио је овај рукопис као фототипско издање. Наиме, познато је да је рукопис достављен путем трговца Максима Куртовића и да је Маџарска Дворска Канцеларија, након проучавања те ствари, донијела препоруку за његово уништавање.
Како се догодило да не буде уништен, тешко да ћемо дознати.
Састављач рукописа (у два примјерка) исписао је, како је знао, историју наше земље, али учинио је нешто изузетно важно. Придодао јој је специјални прилог у којем је исписао (преписао) низ древних рукописа, вјероватно сачуваних у преписима, и приређивач је томе одјељку своје Историје надјенуо сасвим јасан наслов и истовремено обавјештење читаоцу: Преписивач, аутор дјела Кратки опис Зете и Црне Горе, овим насловом је “отворио“ прилог своме дјелу за који се са великом сигурношћу може вјеровати да је постао разлогом за препоруку Мађарске Дворске Канцеларије за уништење рукописа, нашао је за потребно да у самоме уводу укаже на аутентичност оригинала: О корољах сербских из орегиналовсписанно сљедујушчје.
У овим преписима може се са великом сигурношћу тражити разлог, не за негативно мишљење Маџарске Депутације, него за препоруку за уништење.
Није намјера овог чланка да се бави свим детаљним околностима пута и повраћаја ових вриједних докумената, али јесте намјера да и овим ситним зрном подсјети читаоце уваженог Портала на чињенице које су митраљиране.
Цензор Атанасије Деметровић ове повеље назвао је “Златним булама”. Трговац Куртовић молио је Илирску Дворску Депутацију да, ако је већ онемогућено штампање, рукопис барем врати. Цензор је 26. јула 1776. године сугерисао забрану штампања и уништење рукописа и рукопис је конфискован. Рукопис је највјероватније настао 1774. године у Црној Гори.
Да сада погледамо још један важни разлог што указујем на овај рукопис.
Његов састављач казује врло оштро о управи митрополита у Црној Гори и тврди да се духовништво мијеша у свјетовне послове. Дакле, важно је истаћи, и поред негативног става према црногорском теократском систему, приређивач сасвим јасно древне повеље именује и означава као српске.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
