Како сам несвјесно постао Србин

Танка је линија између будалаштина које треба занемарити, и оних које усљед занемаривања могу постати опасне. На сајту Портал Аналитика приређивач (баш тако је потписан) Мирослав Ћосовић објављује документа Ива Андрића у којима се изјашњавао као Хрват, да би га представио као конвертита који је касније постао посрбица, уз пригодну дефиницију:

“Послије Првог свјетског рата доселио се у Београд те након пар деценија, како то у Београду обично бива, преумио, прогласио се за Србина! Није нимало неуобичајено да у Београду људи – којима никада нико није био Србин, одбаче своју националност и прогласе се за Србе. Знамо да је српство фантастично истренирано да људе набјеђује да су Срби, па тако многи поклекну, неки прије неки касније, ријетки никад.“

Баш сам се задесио у Београду кад сам прочитао ове ријечи и уплашио се, откуд баш ја и то писац у Београду, а како Ћосовић тврди, у Београду постоје људи фантастично истренирани да људе “набјеђују“ да су Срби. Похитао сам да јавим свим колегама писцима у Црној Гори да се клоне Београда, да и у Франкфурт на сајам кад крену не иду чак ни преко аеродрома Никола Тесла, него да траже друге линије. У Београду вребају фанстатично истренирани људи да убјеђују писце из осталих јужнословенских република да су Срби. Тако Ћосовић тврди и приређује.