Kako je jeromonah Nikodim Komljenović, bez svoje krivice, osuđen na zatvorsku kaznu 1986.g.

Sa­na­ci­ja u ze­mljo­tre­su ošte­će­nog Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, naj­zna­čaj­ni­jeg kul­tur­no-isto­rij­skog spo­me­ni­ka na Cetinju, pru­ži­la je pri­li­ku da se pored građevinskih i zanatskih radova na objektu, adap­ti­ra i po­sta­vi no­va mu­zej­ska pre­zen­ta­ci­ja Ma­na­stir­ske ri­zni­ce i sa­ni­ra­ju grob­ni­ce knja­za Da­ni­la i voj­vode Mir­ka u cr­kvi Ma­na­sti­ra.

 U ma­ju 1986. god. pri­li­kom otva­ra­nja grob­ni­ca knja­za Da­ni­la i ve­li­kog voj­vo­de Mir­ka is­po­lje­na je neo­d­go­vo­r­nost i ne­sa­vje­snost uklju­če­nih u re­a­li­za­ci­ji no­ve pre­zen­ta­ci­je grob­ni­ca.

Iako pri­li­kom otva­ra­nja grob­ni­ca ne­ma cr­kve­nog ob­re­da, već se taj ob­red vr­ši pri­li­kom po­vrat­ka ko­sti­ju u grob­ni­ce, sve ovo je ura­đe­no na neo­d­go­vo­ran i ne­ci­vi­li­zo­van na­čin od strane uključenih u snaciji manastira . Rad­ni­ci fir­me ,, Komar“ iz Gornjeg Vakufa u Bo­sne, ko­ja je iz­vo­di­la ra­do­ve za račun Zavoda za zaštitu spomenika kulture SR Crne Gore, u pri­su­stvu je­ro­mo­na­ha iz ma­na­sti­ra, a u od­su­stvu mi­tro­po­li­ta i igu­ma­na Ma­na­sti­ra, da bi ubr­za­li ra­do­ve neo­vla­šće­no su otvo­ri­li i ošte­ti­li boč­ne stra­ne grob­ni­ca.

Na svu sre­ću, slu­čaj­no je na­i­šao pred­stav­nik in­ve­sti­to­ra ing. Lju­bo Iva­ni­še­vić i spri­je­čio da­lja ošte­će­nja. Ova­kav po­stu­pak iza­zvao je re­volt jav­no­sti, ta­ko da su se ovim ba­vi­li Skup­šti­na op­šti­ne, Iz­vr­šno vi­je­će SR CG i Pred­sjed­ni­štvo SR Cr­ne Go­re. U stva­ri, ne­sin­hro­ni­zo­van rad uče­sni­ka u sa­na­ci­ji pod rukovodstvom Zavoda za zaštitu spomenika kulture SR Crne Gore, ne­do­volj­na de­fi­ni­sa­nost pro­jek­ta i u su­šti­ni alj­kav od­nos uslo­vi­li su ovaj neo­d­go­vo­ran i ne­pri­mje­ran čin. Pro­jekt­nom do­ku­men­ta­ci­jom pred­vi­đe­na je zbog ma­log pro­sto­ra u cr­kvi no­va pre­zen­ta­ci­ja grob­ni­ca u cr­kvi, ali ka­ko će iz­gle­da­ti i što tre­ba ura­di­ti, ni­je bi­lo de­fi­ni­sa­no. O sa­mom do­ga­đa­ju skr­na­vlje­nja grob­ni­ca op­štin­ski i re­pu­blič­ki or­ga­ni oba­vi­je­šte­ni su po­sli­je dvi­je ne­dje­lje od stra­ne pro­jek­tan­ta i nad­zor­nog or­ga­na Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re.

Po­sli­je ovog ne­mi­log do­ga­đa­ja Ko­mi­si­ja za po­di­za­nje spo­me­ni­ka i spo­men obi­ljež­ja pri­hva­ti­la je pred­log Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka o pre­zen­ta­ci­ji grob­ni­ca u cr­kvi Ro­đe­nja Bo­go­ro­di­ce u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru.
Ubr­zo po­tom nad­le­žni sud je osu­dio je­ro­mo­na­ha Ni­ko­di­ma Ko­mlje­no­vi­ća zbog do­zvo­lja­va­nja rad­ni­ci­ma da neo­vla­šće­no bez pri­su­stva nad­le­žne ko­mi­si­je otva­ra­ju grob­ni­ce, iako on nije bio niti investitor niti nalogdbodavac već Za­vo­d za za­šti­tu spo­me­ni­ka kulture SR Crne Gore. Da li se od­lu­ka je­ro­mo­na­ha da pomogne, mo­že pri­pi­sa­ti sa­mo nje­go­voj sa­mo­vo­lji i na­iv­no­sti?

Na jav­no odr­ža­noj sjed­ni­ci ovim po­vo­dom 11. ju­na 1986. god. mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski go­spo­din Da­ni­lo je ta­ko neo­če­ki­va­ni pu­bli­ci­tet pro­ko­men­ta­ri­sao ova­ko:
„Bi­lo je pro­pu­sta u ovoj na­šoj Re­pu­bli­ci ve­ćih od ovo­ga da ni­ko­ga gla­va ni­je za­bo­lje­la i da no­vi­ne ni­je­su pi­sa­le. Ja mi­slim da tre­ba na­sto­ja­ti da se stva­ri sti­ša­ju, da se ne si­pa ulje na va­tru, već vo­du da bi se va­tra uga­si­la.“
Pri­li­kom po­sje­te Mi­tro­po­li­ji u ve­zi s po­stav­kom Ma­na­stir­ske ri­zni­ce, ko­ja je usli­je­di­la po­sli­je iz­ri­ca­nja pre­su­de je­ro­mo­na­hu Ni­ko­di­mu, mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski go­spo­din Da­ni­lo re­kao mi je slje­de­će: „Ne­ma prav­de, gosp. Jo­va­ne. Po­li­ti­ča­ri po­ga­zi­še ama­net vla­di­ke Nje­go­ša, sru­ši­še za­ko­nom za­šti­će­nu cr­kvu Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog i grob Nje­go­šev, i za to ih Ti­to od­li­ko­va. Ja tu­žih Ustav­nom su­du Ju­go­sla­vi­je po­li­ti­ča­re iz Cr­ne Go­re, zbog kr­še­nja Usta­va i ga­že­nja za­ko­na, i ni­ko­me ni­šta. Ja ni­je­sam tu­žio rad­ni­ke i nad­zor­ni­ke već na­log­o­dav­ce iz vla­sti ko­ji su sru­ši­li sve­ti­nje na Lov­će­nu. A sa­da, evo, osu­di­še je­ro­mo­na­ha Ni­ko­di­ma za­tvo­rom zbog nje­go­ve že­lje da po­mog­ne da se ubr­za­ju ra­do­vi ko­je ni­je iz­vo­di­la Cr­kva i nje­go­ve na­iv­no­sti da se upe­tlja u ne­što što ni­je bio za­du­žen da ra­di. On je to ura­dio bez zlih na­mje­ra i tu ne­ma ni­ka­kvog po­li­tič­kog či­na ka­ko ne­ki to že­le pred­sta­vi­ti. Vlast ko­ja je sru­ši­la na­še sve­ti­nje na Lov­će­nu, osu­di vri­jed­nog je­ro­mo­na­ha ko­ji je svih ovih go­di­na bri­žno ču­vao gro­bo­ve svih Pe­tro­vi­ća u Ma­na­sti­ru. Oči­gled­no je da kod nas ne­ma prav­de ni za­ko­na“.
Ja­sno je bi­lo da su pri­ta­je­ni ko­mu­ni­sti – se­pa­ra­ti­sti iz vr­ha re­pu­blič­ke vla­sti i nji­ho­vi sa­te­li­ti sa pre­po­zna­tlji­vom sr­bo­fo­bi­jom ovaj neo­d­go­vor­ni po­stu­pak iz­vo­đa­ča ra­do­va i nad­zor­nih or­ga­na u sa­na­ci­ji Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra po­ku­ša­li pre­tvo­ri­ti u po­li­tič­ki pro­ces u ko­jem je di­rekt­no su­đe­no sve­šte­ni­ku Ni­ko­di­mu, a in­di­rekt­no Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj i Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi.

For­mal­no-prav­no gle­da­no, je­ro­mo­nah Ni­ko­dim ni­je bio šef rad­ni­ci­ma fir­me „Ko­mar“ iz Gor­njeg Va­ku­fa, ni­ti je bio nad­zor­ni or­gan Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, a još ma­nje pro­jek­tant grob­ni­ca. Dru­gim ri­je­či­ma, ni­je on mo­gao ni­ko­me na­re­di­ti po­če­tak ra­do­va na grob­ni­ca­ma. Zbog nje­go­ve pri­sut­no­sti neo­vla­šće­nom po­čet­ku ra­do­va i fi­zič­ke po­mo­ći ko­ju je pru­žio rad­ni­ci­ma pri­li­kom otva­ra­nja grob­ni­ce oka­rak­te­ri­san je kao kri­vac i sa­u­če­snik. 

Pa­ra­dok­sal­no zvu­či, ali je tač­no da je sa­mo je­ro­mo­nah Ni­ko­dim osu­đen a stvar­ni kriv­ci, oni ko­ji su bi­li za­du­že­ni za nad­zor i iz­vo­đe­nje ra­do­va osta­li su bez kri­vi­ce, vje­ro­vat­no u ko­rist „brat­stva i je­din­stva“ sa iz­vo­đa­čem ra­do­va, ko­ji je bio iz BiH i za­šti­te dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka iz Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, ko­ji su bi­li no­si­o­ci po­sla i nad­zor­ni or­gan na sa­na­ci­ji Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra.

Ne mo­gu se ote­ti uti­sku da je ta­da­šnja me­dij­ska sa­ta­ni­za­ci­ja je­ro­mo­na­ha Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, od jed­nog di­je­la gla­si­la, bi­la u funk­ci­ji jed­ne dru­ge ini­ci­ja­ti­ve, ko­ju je po­čet­kom 1986. god. bio po­kre­nuo Di­mi­tri­je Pe­jo­vić, se­kre­tar SIZ-a Na­ci­o­nal­ni park „Lov­ćen“. U stva­ri Di­mi­tri­je Pe­jo­vić je po­no­vo zva­nič­no po­kre­nuo pi­ta­nje pre­u­ze­te oba­ve­ze od stra­ne vla­sti da po­ru­še­na cr­kva (ka­pe­li­ca) na Lov­će­nu bu­de po­dig­nu­ta na no­voj lo­ka­ci­ji.

Početkom 1991. mitropolit Amfilohije je imenovao jeromonaha Nikodima (Komljenovića) za novog nastojatelja Cetinjskog manastira. Otac Nikodim rođen je 24. marta 1945. u Rajlovcu kod Sarajeva. Za jerođakona i potom za jeromonaha rukopoložen je 1966. u manastiru Ostrogu od mitropolita Danila Dajkovića. U toku 1978. otac Nikodim je postavljen za sabrata Cetinjskog manastira. U tom svojstvu on će 1991. preuzeti i zvanje nastojatelja Cetinjskog manastira. Već oktobra 1992. otac Nikodim je postavljen za nastojatelja manastira Đurđevi stupovi kod Berana. U tom zvanju ostaje sve do upokojenja 2004. Sahranjen je u groblju manastira Đurđevi stupovi.