• Култура

Јововић: „Љетопис Бањана и Рудина“ има научну и националну тежину

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Прошле седмице у Никшићу била је промоција „Љетопис Бањана и Рудина“, броја 4, који је изашао почетком 2019. године из штампе. Љетопис издаје Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“. 

Љетопис

Прошле седмице у Никшићу била је промоција „Љетопис Бањана и Рудина“, броја 4, који је изашао почетком 2019. године из штампе. Љетопис издаје Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“. 

О Љетопису говорио је др Васиљ Јововић, а говор преносимо у цјелини

Љетопис Бањана и Рудина број 4 је обима 670 страна, илустрован је и технички добро опремљен. По свом садржају Љетопис је својеврсни зборник радова различите тематике. Локално одређење Љетописа које је ограничавајуће на простор Бањана и Рудина (Опутних и Трепачких) оставља у великој мјери простора унутрашњој тематској разнородности, која може да ослика живот скоро у свим сферама и периодима. Љетопис доноси садржаје из етнологије, сакралног и споменичног насљеђа, језика, историје,  народног стваралаштва, савремене књижевности.

Прво поглавље посвећено је владици Сави Косановићу, по коме и Удружење Бањана и Рудина носи име. Осим текста владике Саве Косановића „Из Мемоара Протопопа Недељка“, ту је текст из босанско-херцеговачке периодике који осликава свечаност при рукоположењу митрополита Саве Косановића, текст Војислава Максимовића „Путописни и мемоарски текстови владике Саве Косановића“ и епска пјесма  (поема) Мића Гласинца „Митрополит Сава Косановић“.

У другом поглављу који се односи на етнолошке теме налази се велики број разнородних текстова: о становништву и насељима у Бањанима; о прецима Петровића док су живјели испод планине Његош; одломци из мемоара Илије Ђ. Мирковића, родом из Мацавара везаних за Балканске ратове, Први свјетски рат и капитулацију Црне Горе; о братству Мирковића; о становништву Опутних Рудина; путопис Курта Хасерта о Бањанима; о братству Орбовићи; о катунима Матовића, Крушића, Мићовића и Сарића на планини Његош; о сељачким радним задругама колониста из Бањана и Рудина у Врбасу; о Милутиновићима огранку братства Мићовића.

У трећем поглављу „Сакрално и споменичко насљеђе“ писано је о Требишњици – долини православља и надгробним крстовима са ћириличким натписима у Кленку и на Тупану. Посебна пажња посвећена је Другом доласку моштију Светог Арсенија Сремца, другог српског архиепископа, у манастир Косијерево, догађајима који су се одвијали око тог светог чина, бесједама – митрополита Амфилохија и митрополита Никанора, као и Веселина Матовића, поздравним словима епископа Јоаникија, и репортажама са тог свечаног догађаја. Свечаност преноса моштију из манастира Ждребаоник у манастир Косијерево организовали су: Митрополија Црногорско-приморска, Епархија Будимљанско-никшићка и Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“. Свечаности су трајале од 20. до 27. септембра 2018. године, а при повратку у Ждребаоник, светитељеве мошти су преноћиле у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. Такође, неколико текстова посвећено је Новомученику Ристу Јарамазу, младом свештенику, мучки убијеном на Јовандан 1942. године у Бањанима.

У четвртом поглављу под називом „Језик и памћење“ су дати изводи из речника  говора Бањана, Грахова и Опутних Рудина Јована Копривице, као и изводи из речника архаизама и локализама Вукашина Мирковића, одломци из књиге Војина Ђ. Копривице „Народне пословице“, као и научни текст проф. др Јелице Стојановић: „Лексичко-семантички слојеви у мемоарима Анта Даковића и експресивност језичких елемената“.

Пето поглавље „Историја“ подијељено је на неколико важних догађаја и периода који су обиљежили историју Бањана и Рудина. Адекватним избором текстова представљени су: битка на Граховцу из 1858. године (старијим текстовима Андрије Лубурића и Ђура Батрићевића, као и новим Војислава Миљанића, Катарине Тодоровић и Будимира Алексића); устаничко доба (50-те, 60-те и 70-те године 19. вијека) са књижевно – историјским текстовима: Живка Ђурковића, Андрије Копривице, Обрада Т. Копривице, Мира Вуксановића (бесједа са Вучјег Дола), Краља Николе I Петровића (одломци из дјела „Хусеин-бег Градашчевић), Војислава Миљанића; Други свјетски рат: одломци из мемоара Љубомира Косовића и текст протојереја-ставрофора Драгана Крушића о Василију Б. Комненићу, начелнику Вучедолске бригаде.

У шестом поглављу под називом „Народно стваралаштво“ су текстови владике Јоаникија: „Заборављено перо Војводе Мирка“, Драга Перовића о разору турских катуна у Бањанима и Трепчима, као и велики број народних прича: Григорија Божовића, Дионисија Миковића, Чеда Баћовића, Милорада Р. Ђапића, Јевта Ј. Радовића, пјесама: Андра Ђапића, Петра Сарића, као и народна пјесма „Бањани враћају овце“ (1687), ту су и здравице Стевана Ј. Ђурковића.

Поглавља или рубрике: Насљеђе, Савременици, Црна Гора данас, доносе прилоге који Љетопису дају шири значај и постављају га у простор значајне савремене и националне периодике.

У Седмом поглављу „Насљеђе“ су текстови: Јевта Миловића о Његошевом дјелу „Лажни цар Шћепан Мали“, одломци из дјела Момчила С. Мићовића „Његош и Хомер“, текст Благоте Мркајића „О поетском надахнућу Душана Васиљевића“, текст Јеврема Бјелице о књижевном стваралаштву Солжењицина, биографија Јована Копривице од Душана Ј. Мартиновића, одмломци из дјела Душана Косовића, пјесме Весне С. Мињанић, као и пролог за пјесме Весне Миљанић од Миодрага Максимовића.

У Осмом поглављу „Савременици“ су избори из прозе и поезије: Живка Ђурковића, Мирослава Алексића, Радомира Мићуновића, Ђура Кривокапића, Вишње Косовић, Мила Албијанића, Зоре Зечевић, Трипка Драганића, Добране Миљанић, (Косто Ј.) Тома Албијанића и Владимира Висоцког.

У Деветом поглављу „Црна Гора данас“ су текстови Часлава Копривице: „Спор око начина уједињења није био спор између Срба и Црногораца“, Веселина Матовића: „Српско-црногорска вртоглавица“ и Милутина Мићовића: „Црна Гора данас – цртице“.

Осим Десетог поглавља „Хумор и одмор“ (Драган Копривица, Јован Ераковић, Чедо Баћовић), ту је и Једанаесто поглавље „О Љетопису“ у коме су дати текстови са промоција часописа: Мира Вуксановића, Радомира Уљаревића, Чеда Баћовића и Веселина Матовића.

На крају часописа су дати биографски подаци о ауторима заступљеним у овом броју Љетописа. Аутори ликовних прилога у часопису су: Ристо Радмиловић и Благоје Орбовић.

Примјећује се да су у Љетопису текстови аутора који потичу из Бањана и обију Рудина. Избором текстова за Љетопис уредник је постигао да читалац прецизно сагледа улогу и значај Бањана и Рудина (Опутних и Трепачких) у историјском времену и простору. Овим по броју и разноврсношћу текстова раскошним дјелом уредник Љетописа је урадио импозантан посао који има вишеструку димензију и специфичну научну и националну тежину и са задовољством га препоручујем за читање и коришћење.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: