• Издвојено
• Култура

IN MEMORIAM: Српски редитељ Горан Паскаљевић

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Горан Паскаљевић; фото: Курир

Прослављени српски филмски редитељ Горан Паскаљевић преминуо је у 74. години, јавио је РТС, подсетивши да је наш познати аутор оставио дубок траг у кинематографији остварењима „Варљиво лето ’68”, „Буре барута”, „Време чуда”, „Танго аргентино”, „Туђа Америка”. Режирао је и први филм у индијско-српској копродукцији „У земљи богова”.

Горан Паскаљевић дипломирао је филмску режију на Прашкој академији. Режирао је многе документарне филмове и ТВ драме за ТВ Београд, а први дугометражни играни филм „Чувар плаже у зимском периоду”, снимио је 1976. Направио је више од 30 документарних и 13 играних филмова.

Осим поменутих, позната су и његова остварења: „Легенда о лапоту”, „Слуга”, „Пас који је волео возове”, „Земаљски дани теку”, „Посебан третман”, „Како је Хари постао дрво”, „Сан зимске ноћи”, „Упркос магли”…

Добитник је многих престижних награда. Иза себе има награду критике у Берлину за најбољи филм, награду критике у Венецији, престижно признање „Федерико Фелини”, специјалну награду жирија у Сан Себастијану, три Гран прија у Ваљадолиду, награду „Бернард Вики” у Минхену, „Сергеј Бондарчук” у Москви, три „Златна витеза” у Русији, награду публике у Кану, европског Оскара, номинацију за холивудски „Златни глобус”… Ретроспективу су му приређивали њујоршки Музеј модерне уметности, Британски филмски институт, Француска кинотека у Паризу, Шпанска кинотека у Мадриду и Барселони, Аустријски филмски архив у Бечу… „Туђу Америку” је „Њујорк тајмс” прогласио једним од најбољих филмова о емиграцији снимљених у Америци.,

Часопис Варајети сврстао га је 2001. у пет најбољих режисера године (поред Ласла Халстрома, Нила Џордана, Стивена Содерберга и Едварда Јанга).

Био је први филмски режисер који је 2002. у Минхену добио Награду „Бернард Вики Мост” за хуманизам у својим делима. Новембра 2007. Горан Паскаљевић је одликован француским Орденом уметности и књижевности који му је свечано уручен 9. маја 2008. у Београду.

У интервју Политици овај познати редитељ је истакао да га и после толико стваралачог рада и даље врло занимају људске судбине.

‒ Од најраније младости, од када сам био заражен италијанским неореализмом, тежио сам да кроз филмове које стварам пре свега изразим своја осећања, да се обратим инстинктивном у себи, а да што више потиснем рацио. Тако је остало до данашњег дана – рекао је редитељ.

Током дуге каријере одбио је више пројеката у Холивуду, у Француској, Шпанији, у последње време и у Србији, с образложењем: „Не умем да будем само добар и добро плаћени реализатор. То подразумева да се ослањате на већ познате шеме, да копирате успешне узоре. Једноставно, да заборавите искреност и ризик који искреност са собом носи. Улазио сам у авантуру стварања филма само онда када сам имао нешто важно да саопштим гледаоцима, да покренем њихове емоције”.

Говорио је да није прихватио да буде професор на филмским академијама, ни овде, ни у иностранству, нити прихватао примамљиве понуде да буде уредник на телевизији, чак је два пута одбио да буде именован за министра културе. Све је то, како је рекао, чинио са свешћу да га сигурност сталног посла, а самим тим и извора редовних месечних примања, може удаљити од реализације новог филма.

– На моју срећу, доста ме познају и уважавају у свету па ми сами нуде нове филмске пројекте – истицао је редитељ.

Поводом свог филма „Земља богова”, овај аутор, који је снимао у Америци, Индији, Италији, Ирској, пре три године за наш лист је изјавио: „Нико од нас не зна када ће му бити крај. Отуда, памет у главу и покушајмо да живимо пуним животом свакодневно. Морамо да научимо да савладавамо налете сујете која нас често води у бесмислене напоре да по сваку цену доказујемо нешто што у суштини нема никакве важности за наш вечни живот. Да вас подсетим, према верујућим Индусима, наш живот само мења овоземаљску форму”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: