Ili ćemo braniti Srbiju ili će je drugi rasparčavati

Piše: Miloš Tomić

Sve smo već videli.
Isto kao pred Drugi svetski rat. Isti recept. Isti glumci. Isti reditelji — samo drugi logo.
I onda su krenuli od žandara. Danas od policajaca.
I onda su se pozivali na pravdu. Danas na ljudska prava.
I onda su rušili državu u ime naroda. Danas u ime „slobode“.
Plenum, blokade, performansi, bačene flaše, razbijeni izlozi.
Juče komunisti, danas „anarho-ekolozi“. Isti cilj – haos.
Da se opet ne zna ko pije, a ko plaća. Samo da Srbija – nestane.
Ako ti se ne sviđa vlast – izađi na izbore.
Ako ti se ne sviđa policija – tuži je.
Ali ne dolazi mi pred kuću. Ne piši kredom po mom pragu. Ne maltretiraj mi decu jer drugačije mislim.
Ne diraj mi ikonu. Ne diraj mi crkvu. Ne guraj se u moju veru kao što su nekad gurali krave u oltar.
Nekada su te iste ideje jahale popove i palile hramove.
Sada najavljuju „kafane u crkvama“ i useljavanje „beskućnika i aktivista“ u oltare — onih što se samovoljno useljavaju u tuđe zgrade i kuće, jer misle da im sve pripada.
Da bi sutra rekli – ovo više nije tvoja zemlja.
A čija je onda? Njihova? Ili onih koji ih plaćaju?
Sve znamo. Sve vidimo. Samo, da li ćemo konačno i da se probudimo?
Srbijo, ustani. Ne protiv nekoga – nego za sebe.
Za red. Za kućni prag. Za decu. Za veru. Za pamćenje.
Sada je vreme. Ili ćemo braniti Srbiju — ili će je drugi rasparčati.
Nema trećeg puta.
Živela Srbija.