Пјесничко вече Милутина Мићовића у Острогу
1 min read
У оквиру духовно-културне манифестације „Острошке духовне вечери“, у Горњем манастиру Острогу, у суботу 13. септембра 2025. године, одржано је пјесничко вече књижевника Милутина Мићовића.
Представљање свог стваралаштва Мићовић је почео присјећањем на блаженопочившег Митрополита Амфилохија, истакавши да је острошка светиња чудесно мјесто, те да никада није ни помислио да ће ту говорити своје стихове:
„Међутим, они који дубље мисле, знају да је извор духа један – један је дух, а различити су дарови. Један дух сваког од нас покреће изнутра и једним свељубећим духом ми се причешћујемо и кроз тај дух се разумијевамо. Ми носимо унутар себе огромно неразумијевање, и себе и другог. Али ко се примиче Богу и отвара своју унутрашњу тајну, та унутрашња ноћ човјекова почиње да се расвјетљава и из њега почиње да израња његово право лице, истинско, непоновљиво, јер смо сви дубоко различити, али опет сви имамо дубоку, унутрашњу потребу да се разговоримо, познамо, сретнемо и пољубимо.
Овдје је био Митрополит Амфилохије, три деценије или близу, и како се каже, васкрснуо је Црну Гору. То је с једне стране вријеме које је било потиснуло ту вјеру и ту искру, а с друге стране личност која је носила ватру духовну, унутрашњу и куда је год пролазио те су се искре у људима оживљавале и распламсавале. А иза Митрополита Амфилохија стајао је Свети Василије и други свеци којих је пуна Црна Гора и васељена. Дакле, ми смо увијек у чуду, али требало би бити да нијесмо у било каквом чуду, него у дивном чуду. Да се начудимо и нагледамо дивног чуда.“
Потом, сјећајући се Митрополита Амфилохија, пјесник Милутин Мићовић је прочитао један свој текст и неколико мисли о блаженопочившем:
„Увијек је био на бојном пољу, а није имао другог оружја, осим – мач језика. Тешко га је било затећи неспремног. На његовом лицу су се видјеле многе побједе које су ћутале, али блистале. Био је толико издвојен и особен, али се у њему препознавао његов народ. Божији дарови у њему су се скривали као сунце иза облака. Тај дубљи човјек није се дао баш видјети људским очима, али је свако могао у њему да види јунака и мудраца. На његову харизму обрушиле су се стихије злобника и моћника овог свијета. Док је држао Божије службе по Црној Гори, често се около чуо лавеж побјеснелих антихриста. Осмјехом је могао да умири и разјарене звијери. Његов узор је било – Заклано Јагње. Учио је Србина, Црногорца, да буде брат брату, и да буде потомак својих најбољих предака…“
Организатор и уредник духовно-културне манифестације „Острошке духовне вечери“ је мр Раде С. Булајић, просфорник у управник Архива манастира Острог и виши асистент Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи.
