Или ћемо бранити Србију или ће је други распарчавати

Пише: Милош Томић

Све смо већ видели.
Исто као пред Други светски рат. Исти рецепт. Исти глумци. Исти редитељи — само други лого.
И онда су кренули од жандара. Данас од полицајаца.
И онда су се позивали на правду. Данас на људска права.
И онда су рушили државу у име народа. Данас у име „слободе“.
Пленум, блокаде, перформанси, бачене флаше, разбијени излози.
Јуче комунисти, данас „анархо-еколози“. Исти циљ – хаос.
Да се опет не зна ко пије, а ко плаћа. Само да Србија – нестане.
Ако ти се не свиђа власт – изађи на изборе.
Ако ти се не свиђа полиција – тужи је.
Али не долази ми пред кућу. Не пиши кредом по мом прагу. Не малтретирај ми децу јер другачије мислим.
Не дирај ми икону. Не дирај ми цркву. Не гурај се у моју веру као што су некад гурали краве у олтар.
Некада су те исте идеје јахале попове и палиле храмове.
Сада најављују „кафане у црквама“ и усељавање „бескућника и активиста“ у олтаре — оних што се самовољно усељавају у туђе зграде и куће, јер мисле да им све припада.
Да би сутра рекли – ово више није твоја земља.
А чија је онда? Њихова? Или оних који их плаћају?
Све знамо. Све видимо. Само, да ли ћемо коначно и да се пробудимо?
Србијо, устани. Не против некога – него за себе.
За ред. За кућни праг. За децу. За веру. За памћење.
Сада је време. Или ћeмo бранити Србију — или ће је други распарчати.
Нема трећег пута.
Живела Србија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: