Ibran Mustafić: Mi smo ubili 1000 Bošnjaka i optužili Srbe

Na suđenju Naseru Oriću, svjedočio je Ibran Mustafić koji tvrdi da je najmanje između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice ubijeno od strane svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine, a da su za to kasnije optuženi Srbi. 

Podsjetimo, Naseru Oriću, ratnom komandantu tzv. Armije BiH u Srebrenici i njegovom telohranitelju Sabahudinu Muhiću sudi se za ubistvo tri srpska ratna zarobljenika 1992. godine u selima oko Srebrenice. Orić i Muhić optuženi su da su 1992. godine u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili trojicu zarobljenika srpske nacionalnosti – Slobodana Ilića, Milutina Miloševića i Mitra Savića.

Na početku ročišta, a pre nego je svedok uveden u sudnicu, Orićev advokat Lejla Čović odmah je želela da diskredituje Mustafića. Kazala je da imaju dokumentaciju da ovaj svedok Tužilaštva ima dijagnozu „trajno poremećene ličnosti“.

Na samom početku saslušanja Mustafić je ustao da bi odgovorio na pitanje koju je funkciju obavljao tokom ratne 1992-93. godine, a kad ga je sudija Šaban Maksumić upozorio da sedne, odgovorio mu je da mu oni ne daju da dođe do izražaja.

„Je li vam smeta što pričam? Onda sam ja optuženi!“, rekao je Mustafić, nakon čega je sudija Maksumić prekinuo suđenje. Maksumić je nakon kraće pauze saopštio da je Sudsko veće odlučilo da ne nastavi saslušanje ovog svedoka i da ako je Mustafić bitan svedok za Tužilaštvo treba da obave veštačenje u pogledu sposobnosti učešća Mustafića u postupku.

Ibran Mustafić je već godinama jedan od velikih kritičara Nasera Orića. U svojoj knjizi „Planirani haos“, Mustafić, jedan od osnivača SDA i dugogodišnji član Organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici, izneo je niz optužbi na račun tadašnjeg muslimanskog rukovodstva, između ostalog, da je zločin u Srebrenici bio dogovoren između tadašnjeg vrha SDA i SAD, zbog čega mu je više puta prećeno, a 2008. godine je i brutalno pretučen.

Mustafić je naveo i da je najmanje između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice ubijeno od strane svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji „ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode“.