Ибран Мустафић: Ми смо убили 1000 Бошњака и оптужили Србе

На суђењу Насеру Орићу, свједочио је Ибран Мустафић који тврди да је најмање између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице убијено од стране својих сународника током пробоја ка Тузли, јула 1995. године, а да су за то касније оптужени Срби. 

Подсјетимо, Насеру Орићу, ратном команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници и његовом телохранитељу Сабахудину Мухићу суди се за убиство три српска ратна заробљеника 1992. године у селима око Сребренице. Орић и Мухић оптужени су да су 1992. године у местима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности – Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

На почетку рочишта, а пре него је сведок уведен у судницу, Орићев адвокат Лејла Човић одмах је желела да дискредитује Мустафића. Казала је да имају документацију да овај сведок Тужилаштва има дијагнозу „трајно поремећене личности“.

На самом почетку саслушања Мустафић је устао да би одговорио на питање коју је функцију обављао током ратне 1992-93. године, а кад га је судија Шабан Максумић упозорио да седне, одговорио му је да му они не дају да дође до изражаја.

„Је ли вам смета што причам? Онда сам ја оптужени!“, рекао је Мустафић, након чега је судија Максумић прекинуо суђење. Максумић је након краће паузе саопштио да је Судско веће одлучило да не настави саслушање овог сведока и да ако је Мустафић битан сведок за Тужилаштво треба да обаве вештачење у погледу способности учешћа Мустафића у поступку.

Ибран Мустафић је већ годинама један од великих критичара Насера Орића. У својој књизи „Планирани хаос“, Мустафић, један од оснивача СДА и дугогодишњи члан Организационог одбора за обележавање догађаја у Сребреници, изнео је низ оптужби на рачун тадашњег муслиманског руководства, између осталог, да је злочин у Сребреници био договорен између тадашњег врха СДА и САД, због чега му је више пута прећено, а 2008. године је и брутално претучен.

Мустафић је навео и да је најмање између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице убијено од стране својих сународника током пробоја ка Тузли, јула 1995. године, зато што су постојали спискови оних који „ни по коју цену не смеју живи да се докопају слободе“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: