Haški tribunal sudi samo Srbima

Haški tribunal je za zločine nad srpskim narodom osudio svega tri osobe – jednog Hrvata i dvojicu Bošnjaka. Iz toga se vidi da je reč o sudu isključivo za Srbe. Sud u Hagu pretenduje da bude tvorac istorije, što se, srećom, neće dogoditi.

Ovo je rečeno juče na promociji zbornika radova pod nazivom „Haški sud između prava i politike“ posvećenog radu Međunarodnog suda za ratne zločine, koji je objavio Institut za uporedno pravo iz Beograda. Šestorica pravnih stručnjaka u ovoj knjizi izneli su svoje viđenje rada suda u Hagu. Njemu oni osporavaju legitimitet, ali i ističu da je reč o političkom instrumentu zbog čega je on izgubio svaki kredibilitet.

„Ovaj sud zanemaruje niz dokaza koji pokazuju da u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije nisu samo Srbi činili zločine“, smatra Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo.

Ćirić kaže i da je oslobađanjem hrvatskog generala Ante Gotovine Haški tribunal propustio poslednju šansu da uspostavi standard i da napravi kakvu-takvu ravnotežu u presudama kojima se reže kazna Srbima i ostalim narodima.

Da Srbija godinama ima nonšalantan odnos prema Tribunalu, ali i prema međunarodnom sudu pravde u Hagu, smatra i Vladimir Čolović. Zbog takvog stava, prema njegovim rečima, Srbija može da dođe u teži položaj nego što je danas.

„Haški tribunal formiran je odlukom Saveta bezbednosti, iako je reč o izvršnom telu koje nije ovlašćeno za osnivanje sudova“, objašnjava Čolović.

„Generalna skupština UN, koja ima ovu vrstu nadležnosti, nijednom nije odlučivala o osnivanju Tribunala. Tom prilikom pošlo se od stava da je reč o međunarodnom sukobu, o čemu i te kako može da se raspravlja.“

Među najvećim propustima u radu Tribunala pravni stručnjaci nabrajaju selektivnu primenu pravnih standarda, nedopustive dužine pritvora, kršenje pretpostavke nevinosti i korišćenje ovog suda za ostvarenje političkih ciljeva velikih sila.

Bez pomirenja

Da Haški tribunal neće doprineti pomirenju naroda na Balkanu, slažu se svi autori priloga. Profesor Pravnog fakulteta Boris Krivokapić smatra da je i sud u Hagu, kao i drugi slični primeri iz istorije „sud za male i poražene“, dok je advokat Goran Petronijević u svom tekstu izneo niz sopstvenih iskustava iz sudske prakse ovog suda.