Већина грађана сматра да је рад судства и тужилаштва неефикасан, показало је истраживање Грађанске алијансе, док анкетиране судије и тужиоци сматрају да је стање у тој грани власти добро.
Истраживање Ставови судија и тужилаца о правосудском систему и Ставови грађана о повјерењу у правосудни систем, реализовала је Грађанска алијанса у сарадњи са удружењима судија и тужилаца Црне Горе.
Истраживање је обухватило испитивање јавног мњења и ставова ставова судија и тужилаца о стању у правосуђу. У анонимној анкети је ове године учествовало 208 судија свих судова и 95 тужилаца из тузилаштава која су била обухваћена истраживањем.
Истраживање је реализовао мониторинг тим на узорку од 640 пунољетних испитаника.
Када је у питању генерални став грађана према судству, одговори су подијељени.
„Релативно је велики број грађана који кумулативно има мање или више негативан став о судству (45,3 одсто), док углавном позитиван или веома позитиван став има 36,6 одсто. Оно што је занимљиво у односу на претходно истраживање је пораст процента грађана који имају углавном негативан став са 29 на 32,5 одсто. Истовремено, проценат грађана који су имали веома негативан став је опао са 18,8 на 12,8 одсто“, показало је истраживање.
У односу на прошлу годину, незнатно је порастао проценат оних који сматрају да судије увијек или углавном суде по закону са 39,5 на 41,6 одсто.
Међутим, код значајног броја грађана и даље постоји увјерење да судије не суде по закону, већ по другим критеријумима (40,7 одсто).
Скоро сваки други грађанин сматра да административно особље увијек или углавном ради по закону 49,4 одсто.
Став грађана је подијељен и када је у питању ефикасност рада судства.
„Да је рад судства углавном неефикасан, односно веома неефикасан сматра 55 одсто грађана, док да је углавном ефикасан или веома ефикасан сматра 42,2 одсто. Упоређујући резултате истраживања из претходне двије године, примјетно је да се проценат грађана који сматрају да је судство углавном неефикасно повећао са 34,9 у 2013. години на 42,2 одсто у овој“, показали су резултати истраживања.
Кумулативно, грађани који су изјавили да су они или чланови њихове ближе породице имали искуства са судом, већина није била задовољна ефикасношћу рада суда у конкретном случају, 65 одсто.
По мишљењу испитаника, три су кључна разлога- политика/политички притисци на судије, коришћење веза и познанстава као начина притиска на судије и корупција, мито или неки други вид личне користи за судију.
У Извјештају је појашњено да се аналитички посматрано, грађани жале на „људски фактор“.
Кумулативно посматрано, проценат оних који сматрају да мито и корупција имају или донекле имају утицаја на рад судства је и даље висок 52,2 одсто.
Генерално, став грађана према раду тужилаштва је подијељен.
„Углавном негативан, односно веома негативан став има 45,7 док углавном позитиван или веома позитиван став има 40,7 одсто.Већина грађана сматра да рад тужилаштва није довољно ефикасан 52,2 одсто“, показало је истраживање Грађанске алијансе.
Кључне ствари које утичу на рад тужилаца, према мишљењу грађана, су корупција/непотизам (26,9 одсто) и политичка неподобност (28,8 одсто).
Примјетан је пар перцепције о спорости рада тужилаштва као кључног проблема, са прошлогодишњих 31,9 на 18,1 одсто.
Према мишљењу већине судија, стање у судству је углавном добро (73,6 одсто).
Кумулативно, проценат судија које су изразиле незадовољство постојећом инфраструктуром и објектом у којем се налази суд износи 53,4 одсто.
„Судије су углавном задовољне средствима комуникације унутар суда и у комуникацији изван суда 65,4 одсто. Готово сваки десети судија сматра и да постојећа процесна правила немају одговарајући позитиван утицај на ефикасност поступка. Кумулативно, 64,4 одсто судија сматра да је постојећа административна и стручна подршка недовољна“, каже се у Извјештају.
Судије су и даље незадовољне постојећим капацитетима судских вјештака.
Судије у 56,7 одсто случајева сматрају да јавност углавном има повјерења, односно да има повјерења у великој мјери у рад судова.
Као главне разлоге неповјерења јавности у рад судства, судије виде недовољну информисаност грађана, дужину трајања поступка и извјештавање медија и њихов утицај на перцепцију стања у судству.
Највећи проценат, 51,4 одсто, сматра да је извјештавање медија углавном задовољавајуће, са повременим необјективним извјештајима.
Када је у питању испитивање ставова тужилаца, веома висок проценат анкетираних тужилаца, 90,5 одсто сматра да је стање у тужилаштву углавном добро, односно веома добро. Са друге стране, већина тужилаца 65,2 одсто није задовољна инфраструктуром и објектом у којем се налази тужилаштво.
Већина тужилаца 57,9 одсто сматра да јавност углавном има повјерења, односно да има повјерења у великој мјери у рад тужилаштва.
Као кључне разлоге за недостатак повјерења јавности, тужиоци наводе неинформисаност грађана, неуспјех у поступку и дезинформисаност о раду тужилаштва. Тужиоци су у највећем проценту одговорили да се тужилаштво као институција углавном поштује, 72,6 одсто.
На основу спроведеног истраживања Грађанска алијанса дефинисала је препоруке које треба да допринесу креирању већег повјерења у судство и тужилаштво, у којима се наводи да треба наставити са реализацијом активности унапређења инфраструктуре и услова за рад у објектима у којима се налазе судови и тужилаштва.
Каже се да је потребно проширити могућност коришћења, односно прилагођавања посебних просторија у судовима за већи приступ суду од заинтересоване јавности и да постоји простор за унапређење средстава комуникације унутар судова и у комуникацији изван суда, укључујући и унапређење комуникационе опреме.
Додаје се да је неопходно ојачати стручну подршку за рад судија и тужилаца, због великог броја предмета у раду.
Према оцјени судија и тужилаца, као приоритетне и хитне мјере за јачање повјерења грађана у правосуђе треба израдити и стриктно поштовати кодекс и начела професионалног и независног поступања и понашања медија, обезбиједити више информација о раду судова и тужилаштава у јавности и спровести знатно агресивнију ПР кампању од стране судова и тужилаштава.
Из Грађанске алијансе наводе да треба омогућити више „живих“ контаката представника медија и правосудних институција, што се може постићи, између осталог, кроз именовање портпарола у свим већим судовима и тужилаштвима, одржавање чешћих прес конференција и организовање јавних расправа о извјештајима о раду судова.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
