Гасе живот Републике Српске

Ако се оспорава 9. јануар, датум када је 1992. године Народна скупштина прогласила Републику Српску, дакле, ако се поништава њен рођендан – онда се и сама Република Српска брише из матичне књиге рођених, брише њен идентитет, доводи у питање цели њен живот!

Онда Република Српска није ништа друго до мртворођенче којем је Дејтонски споразум одложио сахрану, па тај посао треба коначно да се доврши тако што би се одједном сахранио њен преостали садржај или постепено закопавали њени раскомадани делови! То значи да би тзв. Дејтон 2 или нека слична међународна конференција имала задатак само да констатује клиничку смрт Републике Српске, дејтонске БиХ и изнова аранжира државу по мери Башчаршије.

Тада српском народу западно од Дрине преостаје неколико опција: прва, да формира нову колону избеглица према Београду и у етапама спроводе план који су му више пута најавили исти тај Бакир Изетбеговић, Харис Силајџић, Сејфудин Токић и слични – да иде из БиХ и понесе земље колико му стаје на опанке; друга, да покуњен и посрамљен остане ту гдје јесте, покушавајући да се удене у тзв. босански идентитет са хипотеком бившег народа-кривца који је спроводио етничко чишћење и геноцид, рачунајући да ће своје крсне славе, обичаје, језик, писмо и историјско сећање моћи „слободно“ да практикује у замрачена четири зида; трећа опција је да се тзв. босански Срби поново претварају како се ништа није десило и наставе да рачунају на самилост оних који су током две деценије, правећи предах и обнављајући надахнућа, све време стрпљиво вребали како да их докрајче, да попут Хрватске или тзв. Косова ставе тачку на свој једини и највећи проблем – Србе! (Нови полис)