„Gardijan” na udaru britanske vlade

Londonski dnevnik nedeljama bio izložen pretnjama vladinih službi zbog tekstova o tome kako američka NSA nadzire komunikacije u svetu

Londonski „Gardijan” optužio je vladu i obaveštajne službe Ujedinjenog Kraljevstva da su izložili redakciju pritisku, nezapamćenom u istoriji ostrvske štampe, kako bi osujetili njeno izveštavanje o aferi američkog sveopšteg nadzora elektronskih medija i telekomunikacija, otkrivenoj zahvaljujući dokumentima američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) koje je listu dao bivši američki obaveštajni analitičar Edvard Snouden.

Glavni urednik „Gardijana” Alen Rasbridžer je u svojoj kolumni izneo pojedinosti intervencije vladinih službi koja, po njegovoj i po proceni svetskih medija, nadmašuje najcrnju praksu gušenja slobode štampe u zemljama istočne Evrope, u epohi hladnog rata.

„Zabavili ste se, ali sada je trenutak da nam vratite što je naše”, opisao je Rasbridžer početak razgovora sa neimenovanim pripadnikom vladinog glavnog štaba za telekomunikacije, britanskog ekvivalenta američke NSA. Usledila je otvorena pretnja da će protiv lista biti preduzete pravne mere ukoliko poverljive dokumente dobijene od Snoudena ne uništi u prisustvu obaveštajaca ili ih preda u ruke britanskim službenim organima.

Rasbridžer kaže da je „Gardijanu” prećeno da bude optužen pred redovnim sudom i osuđen na plaćanje globe koja bi, praktično, odvela list u finansijsku propast.

„Bio je to negativni vrhunac višenedeljne kampanje obaveštajaca protiv ’Gardijana’ koja je počela pre dva meseca, posetom visokog zvaničnika vlade”, tvrdi u preksinoć objavljenoj kolumni Rasbridžer i dodaje da se vladin službenik predstavio kao ličnost koja zastupa interese premijera i da su prvi razgovori protekli u „prijateljskom ubeđivanju” da se obustavi izveštavanje o aferi.

Argument urednika „Gardijana” da bi redakcija mogla da izveštava iz neke druge zemlje – na primer iz SAD, gde Prvi amandman garantuje slobodu štampe, ma koliko to zvučalo kao paradoks – imao je, međutim, ograničeno dejstvo. „Gardijan” se, pre četiri nedelje, povinovao pritisku. U prisustvu dvojice agenata britanske obaveštajne službe fizički su uništeni – čekićima razbijeni, a potom i izgaženi – hard-diskovi koji su sadržali podatke i dokumenta o mnogobrojnim američkim programima za nadzor komunikacija širom sveta, a koje je Snouden dao „Gardijanu”.

Pitanje ostaje otvoreno: zašto se glavni urednik „Gardijana” tek sada prisetio svih pritisaka, te izišao u javnost sa podacima koji su se ipak odigrali pre pune četiri nedelje, a i pre toga?

U komentaru, Rasbridžer se pozvao na najnoviji pokušaj „podrezivanja” slobode štampe – na devetočasovno saslušanje Brazilca Dejvida Mirande, minulog vikenda, na londonskom aerodromu „Hitrou”. Partner „Gardijanovog” autora Glena Grinvalda, koji već puna dva meseca otkriva nove detalje iz Snoudenovih dokumenata, priveden je pod sumnjom da kao Snoudenov kurir prenosi podatke u Rio de Žaneiro, odakle glavni izveštač lista Grinvald šalje nove izveštaje o toj aferi. Urednik „Gardijana” opisao je ovaj događaj kao „kap koja je prelila čašu”.

Analizirajući ličnost i karakter glavnog urednika levo-liberalnog britanskog dnevnika, moglo bi se doći do drugačijih zaključaka. „Šopenov pijanista” – kako prijatelji nazivaju Rasbridžera, zbog navike da svirajući Šopenove etide na klaviru razmišlja – suzdržan je i tih kritičar. Za razliku od novinara koji traže udarnu vest u trenutku kada se pojavi, Rasbridžer uobičava da čeka pravu priliku. Ta prilika se ponudila sama od sebe, posle privođenja Brazilca Mirande na saslušanje.

Britanska javnost, do tog trenutka suzdržana i nezainteresovana ako se povede reč o kritici obelodanjene špijunske afere, u mahu se probudila. Rasbridžer je shvatio da je došao pravi trenutak da se krene u napad na britansku vladu – zarad odbrane slobode štampe. To je, uzgred, nesebično učinio, jer je „Gardijan” odavno preneo svoje resurse u bezbedno inostranstvo – njegov izveštač piše iz Brazila, a podaci su dobro čuvani na serverima koji nisu pod britanskim, ni pod američkim nadzorom.