• Насловна

ЕК подрива Додика: Милион евра НВО за „креирање политике“ у БиХ

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Невладине организације су потребне да би се спријечио процес отцјепљења Републике Српске из Босне и Херцеговине и њеног приступања Србији.

Милорад Додик

Европска комисија издвојиће милион евра за учешће невладиних организација у политици Босне и Херцеговине, наводи РТ. Стручњаци наводе да се ради о планираном покушају слабљења положаја Срба и њиховог представника Милорада Додика у структурама БиХ, нешто у чему ЕУ већ има искуства.Корист има и НАТО, јер чланство БиХ у ову злочиначку организацију спрјечава управо српска власт.

Како је саопштено из ЕК, милион евра биће додијељено за „укључивање организација цивилног друштва у доношењу одлука и креирању политика” у Босни и Херцеговини. Пројекат под истим насловом објављен је на интернет страници ЕК.

Претпоставља се да ће новац бити додијељен за „праћење провођења реформи“, и „оцјену неопходности нових закона“, као и „израду нових закона“.

„ЕУ намјерава да повећа средства за невладине организације како би ослабила власт у Републици Српској и подржала јачање улоге Муслимана и Хрвата у Босни и Херцеговини. Европска унија такође настоји да спријечи могуће придруживање Бања Луке Србији“, истичу стручњаци.

Цијела ствар ће се спровести за непун мјесец дана. Већ у јуну 2019. године, Европска комисија намјерава да објави тендер за развој у висини од милион евра- Побједник ће се знати већ у септембру. С њим ће бити потписан уговор, како би се наводно помогло развоју цивилног друштва у овој балканској земљи.

Утицај на владе преко НВО

Намјера ЕУ да финансира невладине организације у Босни и Херцеговини је директан покушај да се утиче на политику државе и њене конструктивне аутономне јединице, оцјењују политички стручњаци за РТ.

„На Западу сматрају да су неполитичке организације један од начина да се утиче на власт једног дијела или цијеле земље и да се њима настоји управљати осигуравањем одређених средстава“, казала је шеф Центра за проучавање модерне балканске кризе Института за славистику Руске академије наука, члан Сената Републике Српске Елена Гускова.

БиХ, истиче она, једна је од најсиромашнијих земаља у Европи, у којој је, након грађанског рата 1992-1995. већина локалних НВО била финансирана од стране западних фондова.

Она је подсјетила на политичку специфичност саме структуре државе.

„Политичка структура одређена је Дејтонским споразумом из 1995. године, којим је окончан сукоб у БиХ. Босански Срби који су се борили за отцјепљење од Босне и Херцеговине добили су своју државност – Републику Српску – са широким правима, али као дио јединствене БиХ. Друге двије етно-религијске заједнице у Босни – Хрвати и Муслимани – нису добиле одвојене републике. Територије које су им пренесене и  спојене у Федерацију Босне и Херцеговине, још један територијални ентитет унутар БиХ.

Трећа јединица у Републици је Аутономна регија Брчко, која је де факто под међународном управом високог представника за БиХ. По правилу, ову функцију врше западне дипломате. Високи представник има широка права: може утицати на политику цијеле БиХ, све до укидања одлука босанских власти, смјене политичара или забране учешћа одређених појединаца на изборима“, објашњава Гускова и додаје:

„Као што је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров примијетио у септембру 2018. године, током своје посјете БиХ, Москва се противи задржавању институције високог представника. У Руској Федерацији сматрају да она ограничава суверенитет грађана и представља облик протектората“.

С друге стране, представници Запада кажу да Москва наводно повећава утицај у Босни и Херцеговини.

У априлу 2019. године, Истраживачка служба у Конгресу САД-а припремила је извјештај против ширења улоге Русије, Турске и Кине у БиХ. Аналитичари су  препоручили америчким законодавцима да повећају финансијску помоћ тој балканској земљи.

Против Срба

Западни аналитичари су забринути због активности бившег предсједника Републике Српске, предсједника предсједништва Босне и Херцеговине, Милорада Додика, који отворено симпатизира Русију, наводи РТ.

„Јачање финансирања босанских непрофитних организација од стране ЕУ неопходно је да би се ослабила постојећа власт, која је у стању да ојача Републику Српску, гдје Додик и даље има главну улогу“, истиче Гускова.

Њено мишљење дијели и стручњак Института за европске студије у Београду Стеван Гајић.

„Није ово први пут да се покушава лишити Република Српска свог суверенитета преко институција цивилног друштва како би се централизовала власт на штету не само српског народа, већ и Хрвата, који су у другом дијелу муслиманско-хрватске федерације, и чији је број знатно мањи од Муслимана“, казао је Гајић за РТ.

Српског лидера не симпатишу ни у ЕУ ни у НАТО. Он је прошле године оптужио USAID, која је дала грантове локалним невладиним организацијама, за директно уплитање у унутрашње послове Републике Српске.

Слично ће бити и са овим новцем, сматра Гускова.

„Новац ЕУ ће ићи оним оним организацијама које могу допринијети слабљењу власти Републике Српске“, истиче она.

Подсјећа и да је Додик 24. марта у Бањалуци, поводом 20. годишњице агресије НАТО-а на Југославију, казао да Република Српска никада неће постати дио НАТО савеза и да се може повући из БиХ. П

„Додик пажљиво прати процес преговора између Косова и Београда. Он сматра да ако је Београд приморан да прихвати независност Косова, онда Република Српска може да се изјасни о отцјепљењу од БиХ и придруживању Србији“, каже Гускова.

Према ријечима стручњака, ЕУ подржава отцјепљење косовских Албанаца из Србије, док истовремено негира право на отцјепљељњ босанских Срба.

„Невладине организације су потребне да би се спријечио процес отцјепљења Републике Српске из Босне и Херцеговине и њеног приступања Србији. Они могу да организују и протесте, те да врше притисак на постојећу владу, окупљајући се око њих незадовољне“, рекла је Гускова.

Искуство Запада у подривању држава

Елена Гускова је подсјетила РТ да Запад има велико искуство у коришћењу невладиних организација за промјену нежељених лидера на Балкану.

„Класичан примјер је уклањање југословенског предсједника Слободана Милошевића током протеста 2000. године“, напомиње она и истиче:

„Накнадне обојене револуције, у Украјини и Грузији, углавном су копирале оно што се догађало у Југославији“.

Према њеном мишљењу, протести на улицама Србије, Црне Горе и РС представљају такође покушаје притиска на постојећу власт.

Према Гајићу, утицај западних НВО на организовање протеста против предсједника Србије Александра Вучића у Београду је претјеран. Он међутим не пориче западни притисак у демонстрацијама које се повремено јављају у Републици Српској.

„Приступање Босне и Херцеговине НАТО-у ометају Република Српска и Додик. Према томе Запад, кроз спољни притисак, покушава да га присили да промијени свој став према Сјеверноатлантском савезу, као и политичку ситуацију у Републици Српској. Недавно су одржани протести који су били усмјерени против власти Додика. Демонстрације су подржане из иностранства“, напоменуо је Гајић.

Прочитајте још:

Тражи пуну лојалност: Мило спрема чистку у општинским одборима ДПС-а

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: