ИН4С

ИН4С портал

Драгослава Копривица: Черчил је Србин Обреновићевске крви

1 min read

Черчил

Винстон Черчил (1874-1965) државник и политичар Велике Британије ванбрачни је син је српског краља Милана Обреновића (1854-1901) тврди Драгослава Копривица, на промоцији свог романа „Краљ Милан и лејди Черчил“.vinston cercil

Знатижељна публика у Горњем Милановцу са пажњом је слушала историографске приче о којима су многи подаци проналажени у архивама европских земаља и мемоарима Џени Џером, познатој као лејди Черчил, „о непревазидјеној љубави с краљем Миланом Оберновићем“, чије је писане успомене касније наводно избрисао њен син Винстон.

– Нашла сам се у миљеу начина живота владара и елите у Европи 19. века где су ванбрачна деца правило а не изузетак, и зато је ова прича могућа и добар увод у истину о родјењу Винстона Черчила – рекла је Копривица.

Она је нагласила да је овај роман писала три године окружена стотинама књига, списа и чланака који су ослоњани на градју различитог порекла и различитих језика.
Један детаљ на крају Другог светског рата, који је посебно обрадјен, баца светло на понашање Черчила на Јалти фебруара 1945. године када се правила „ахитектура“ послератне Европе.

Копривица пише да тројица кључних дрзавника Черчил, Рузвелт и Стаљин расправљају о судбини Краљевине Срба, Хрвата и Словценаца. Тада је Черчил, како се аутор позива на Стаљинове записе, био најгласнији да се у Југославији укине монархија, да се успостави комунистички режим а краљево злато пребаци на Титово име, што је збуњивало ову двојицу.

Због тога је Стаљин наводно запитао Черчила да ли има неке личне разлоге за укидање монархије и рекао му: „Да ти неки српски краљ лично на жуљ није стао?“

Књига „Краљ Милан и лејди Черчил“ је промовисана у таковском крају који, како је књижевница рекла, „представља постојбину Обреновића“ а где је недавно обележена и 200. годишњица од почетка Другог српског устанка под водјством књаза Милоша Обреновића.

Драгослава Копривица, рођена Стефановић у Горњем Милановцу 1971. године, дипломирала је на Факултету политичких наука у Београду, где сада живи а објавила је већи број књига и члан је Удружења књижевника Србије.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<